Uz više od sto dana protesta predvođenih studentima u Srbiji, poziv na vladavinu prava prerastao je u snažan izazov modelu upravljanja predsednika Aleksandra Vučića i EU mora da prestane da šapuće o tome i počne da govori jasno, hitno i istinito, smatra analitičar Evropske inicijative za stabilnost (ESI) Adnan Ćerimagić.
Protesti u Srbiji, koji su počeli kao odavanje pošte žrtvama rušenja nadstrešnice u Novom Sadu i postali najveći protestni pokret od pada Slobodana Miloševića, gde studenti traže odgovornost, transparentnost i vladavinu prava, sada primoravaju EU da izabere da li da ostane oprezna ili se da se suoči sa opasnim razvojem u Srbiji.
Ćerimagić piše da se pokret ističe svojom nezavisnošću, da nema centralno rukovodstvo, niti istaknuto lice, kao i da su zahtevi studenata jasni. "Oni ne traže Vučićevu ostavku ali njihovi zahtevi osporavaju temelje njegove vladavine - nekažnjivost i netransparentnost", navodi taj analitičar u autorskom tekstu za Fondaciju za evropske progresivne studije (FEPS).
On dalje podseća da je Vučić najpre ignorisao proteste a kada to nije uspelo, pretvarao se da odgovara na studentske zahteve. Međutim, iza te fasade, tekao je novi narativ i mediji bliski vlasti targetirali su studente aktiviste, civilno društvo, inicijative finansirane iz inostranstva, čak i građane EU u Srbiji. Takva retorika pretvorila se u akciju i od ismevanja se stiglo do represije.
U međuvremenu se Brisel držao tihog optimizma i u početku je ignorisao proteste računajući na oživljeni zamah u procesu pristupanja EU - Plan rasta za Zapadni Balkan i nadu da će Srbiji uskoro biti otvoren novi klaster u pregovorima.
Brisel je video novu priliku za uticaj posle godina stagnacije. Naime, od 2018. Srbija je produbila odnose sa Kinom i Rusijom, kao i nekim osobama bliskim užem krugu američkog predsednika Donalda Trampa, dok se EU držala po strani. "Sada (EU) rizikuje da ponovo napravi istu grešku", upozorio je Ćerimagić.
Kako su protesti rasli, EU je reagovala, ali slabo - uopštenim pozivima na dijalog i odbranu civilnog društva, bez jasne kritike Vučićeve taktike.
"Bez pritiska. Bez predloga. Umesto toga, EU je skrenula pažnju na druge vodeće u evrointegracijama, poput Crne Gore i Albanije obećavajući im završetak pregovora o pristupanju do 2027, što su signali koje čak ni Vučićev uži krug nije shvatio ozbiljno", piše Ćerimagić u tekstu "Srpski studenti viču, EU i dalje šapuće: vreme je da progovori".
On podseća na nedavne Vučićeve sastanke sa evrokomesarkom Martom Kos i šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen posle kojih je predsednik Srbije govorio o ulasku zemlje u Jedinstveni prostor plaćanja u evrima, o otvaranju ne jednog, nego nekoliko klastera, dok je o reformama bio neodređen.
Vučić je priznao očekivanja Brisela oko medijskih zakona, REM i ažuriranja biračkog spiska ali nije dao čvrsto obećanje. "Umesto toga, dao je optimističkiju sliku - Srbija bi mogla da "ponovo raspali evropski proces", napisao je analitičar berlinskog nezavisnog instututa.
Ćerimagić dalje podseća da je regresija Srbije u evrointegracijama već dokumentovana u izveštaju Komisije i ističe da je vreme da se jasno kaže da demokratija u zemlji nazaduje, da vladavina prava nije po standardima EU i da mnoge politike nisu kompatibilne sa članstvom u EU.
"Ako EU nastavi da šapuće, Srbija rizikuje da dodatno sklizne u autoritarizam. Još gore je što bi to moglo da destabilizuje region i naruši ono što je ostalo od položaja EU u njemu. Istorija će pamtiti da li je EU izabrala da šapuće ili progovori i deluje", zaključio je Ćerimagić.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
