Bez obzira na rezultate predstojećih parlamentarnih izbora na Kosovu koji će odrediti i dalji tok normalizacije odnosa sa Srbijom, kao i kosovske evrointegracije, Brisel mora da bude spreman da podrži svaku vladu koja je voljna da se uključi u konstruktivan dijalog. Istovremeno mora da bude spreman i na potencijalnu promenu politike SAD na Zapadnom Balkanu.
Kosovo je i dalje u sukobu sa Srbijom, ali i EU, i ishod predstojećih izbora mogao bi da omogući Uniji da transformiše odnose između Kosova i Srbije i otvori vrata za pristupanje Kosova, navodi se u analizi "Zašto bi EU trebalo da iskoristi kosovske izbore da unapredi svoje ciljeve na Zapadnom Balkanu?" Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Autori analize podsećaju da je ruska agresija na Ukrajinu podstakla EU da oživi dugotrajni zastoj u proširenju na Zapadnom Balkanu. Tri godine kasnije, početni entuzijazam da se svih šest partnera iz regiona uvedu u EU je splasnuo i politički zamah Brisela jenjava. Ključno pitanje u središtu tog ćorsokaka je nerešen spor između Kosova i Srbije.
Međutim, sledeća kosovska vlada, zavisno od ishoda parlamentarnih izbora 9. februara, ili će ublažiti ili dodatno iskomplikovati napore EU u regionu.
Naime, ako opoziciona Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (LDK) osvoje dovoljno glasova da formiraju koaliciju, mogli bi da vladaju nezavisno i verovatno nastave konstruktivnu saradnju sa zapadnim partnerima, uključujući na normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Ako pak vladajuće Samoopredeljenje Aljbina Kurtija zabeleži snažnu pobedu, to bi moglo da znači nastavak tenzija sa EU i dalji status kvo u odnosima sa Srbijom.
Autori ukazuju i da se izbori održavaju u trenutku neizvesnosti oko američke politike na Zapadom Balkanu, što postavlja Kosovo, koje SAD smatra svojim najvažnijim saveznikom i partnerom, u sve ranjiviju situaciju.
"EU mora da se spremi za više političkih scenarija dok identifikuje svaku moguću priliku za resetovanje zategnutnih odnosa sa Kosovom", istakli su autori analize, zamenica direktora programa ECFR Vajder Jurop (Wider Europe) Tefta Keljmendi i politički analitičar i aktivista civilnog društva Agon Malići.
Suverenitet vs. pragmatizam
Kurti je u središte izborne kampanje stavio suverenitet predstavljajući se kao branitelj kosovskog suvereniteta dok je kritiku Zapada predstavljao kao umirivanje Srbije. Međutim, taj stav konfrotacije ga je izolovao na međunarodnom planu i tokom četiri godine na vlasti pogoršali su se njegovi odnosi sa zapadnim saveznicima koji garantuju bezbednost Kosova, uključujuči regionalne partnere poput Albanije.
S druge strane, njegovi glavni rivali PDK i LDK, koji su bili na vlasti najveći deo vremena u periodu posle sticanja nezavisnosti, predstavljaju tradicionalniji i pragmatičniji prozapadni pristup. Te dve partije su za kandidate za premijera stavile kompetentne tehnokrate sa čistim dosijeom i obe se fokusiraju na obezbeđenje međunarodnog priznanja, ekonomski razvoj i bezbednosne garancije.
Autori prenose Rojtersovu anketu po kojoj bi Kurtijeva partija mogla da osvoji 40% glasova na izborima prema 50% na prethodnim. U kombinaciji sa rastom PDK i LDK, to bi moglo da iskomplikuje Kurtijev put do vlasti. Navodi se i da bi svaki Kurtijev rezultat ispod 40% mogao da otvori prostor opoziciji za koaliciju.
Takav razvoj, navodi se u analizi, mogao bi da olakša i normalizaciju odnosa sa Srbijom. To bi međutim zahtevalo da EU promeni politiku prema Srbiji "dajući prioritet demokratskoj putanji koja gleda mimo Vučića".
Prema autorima, obnovljeni proces pristupanja Srbije i kredibilna perspektiva za Kosovo bili bi ključni podsticaji.
Prilika za EU
Bez obzira na ishod izbora, EU mora da bude spremna da resetuje odnose sa Kosovom i podrži svaku vladu koja je voljna da se uključi konstruktivniji i predvidljiviji dijalog. Istovremeno Brisel mora da se spremi za potencijalne promene američke politike - sa predsednikom Donaldom Trampom nova administracija mogla bi ili da se povuče iz regiona (potencijalno čak da povuče vojnke) ili da preuzme aktivniju ulogu koja dovodi u pitanje dosadašnji pristup EU.
Da bi se izbegla neusklađenost, EU treba da obezbedi da njen pristup Balkanu i dalje bude komplementaran a ne u suprotnosti interesima SAD koji, kroz NATO, ostaju neophodni za regionalnu stabilnost.
"Ključni prvi korak je da EU ponovo podesi svoju strategiju za Kosovo: umesto da se prvenstveno oslanja na kaznene mere, Unija treba da naglasi podsticaje kao što su ukidanje ograničenja i obezbeđenje priznanja Kosova od strane pet članica koje to nisu uradile. Ako bi to bilo uspešno urađeno, to bi suštinski promenilo političku računicu svake vlade u Prištini", navodi se u analizi.
Dodaje se da, šire gledano, EU treba da prizna da njen kredibilitet u regionu zavisi od odlučnog i vrednostima vođenog procesa proširenja.
"Kurti je možda problematičan partner ali je prava pretnja regionalnoj stabilnosti Vučićeva sposobnost da zaustavi napredak i zadrži Srbiju na putu koji je sve više suprotan demokratskim normama. Prilagođavajući se toj taktici, EU je nenamerno ojačala Vučićev uticaj na račun Kosova i regiona", istakli su autori.
Zaključili su da EU, kako bi zaista pomerila Zapadni Balkan napred, mora da prestane da toleriše lidere koji iskorišćavaju nestabilnost za političku korist i dokaže da je put evrointegracija opipljiv i ostvariv.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
