Evropska unija bi trebalo da promeni pristup dijalogu Beograda i Prištine tako što će umesto pregovorima na visokom nivou prioritet dati praktičnom rešavanju problema lokalnih zajednica koja plaćaju cenu političkog zastoja. Najavljeni lokalni izbori na Kosovu daće novu priliku za sprečavanje dalje marginalizacije i emigracije kosovskih Srba, ocenile su istraživačice Frauke Zebas i Marina Vulović u blogu za Savetodavnu grupu za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Dijalog Kosova i Srbije uz posredovanje EU je zaglavljen, a odnosi nastavljaju da se pogoršavaju i ni na jednoj strani nema mnogo želje za napretkom usled unutrašnjih izazova, navele su analitičarke koje se bave pitanjima Kosova, Zapadnog Balkana i proširenjem EU.
"Sa aktuelnim krizama – masovnim protestima u Srbiji i blokiranjem formiranja parlamenta na Kosovu – nijedan lider nije sklon smislenom angažovanju, dok lokalno stavnovništvo ponovo plaća cenu političkog zastoja", ocenjuje se u tekstu.
Navodeći da mnogi od oko 90 potpisanih sporazuma i dalje nisu u potpunosti primenjeni i da je proteklih godina bilo "alarmantnog nazadovanja", autorke ističu da dijalog ne donosi rezultate u praksi, posebno za opštine sa srskom većinom na severu Kosova.
"Pošto će zastoj verovatno trajati mesecima, novi tim EU za pregovore može da ima važnu ulogu u nalaženju praktičnih rešenja na terenu, sprečavajući dalju dezintegraciju i marginalizaciju kosovskih Srba i drugih ranjivih grupa", pišu autorke.
U tekstu se ocenjuje da je EU bila uspešnija u olakšavanju primene tehničkih sporazuma nego onih na visokom političkom nivou i da bi sada, kada nema jasne volje dve strane da prevaziđu politički zastoj, trebalo da ima novi pristup dijalogu tako da podrži rešenja koja predlažu lokalne zajednice.
"EU bi trebalo ponovo da se fokusira na lokalni nivo i traži rešenja za preostala pitanja koja otežavaju svakodnevni život nevećinskih zajednica, posebno u vezi s paralelnim strukturama kao što su škole, zdravstvene ustanove i sistemi socijalne pomoći", navodi se.
Uspeh integracije manjinskih zajednica je do sada zavisio od saradnje Beograda i njegovih "klijentelističkih mreža na terenu" zbog nedostatka veće saradnje EU sa civilnim društvom i nosiocima promena i zato je, kako dodaju, dijalog uvek vodila elita i tretnutno je njen talac.
Jednostrani potezi Prištine su dodatno pogoršali situaciju, povećavajući nezadovoljstvo i nesigurnost manjinskih zajednica.
"Ova 'prisilna integracija' ne olakšava lojalnost kosovskom sistemu, posebno ako se ne nude održive alternative, već postiže suprotno. Takođe, srpska strana ne daje prioritet lokalnim potrebama i Beograd ih redovno instrumentalizuje umesto da ih rešava. Bez odgovornosti za dijalog na lokalnom nivou i održive stabilnosti na severu, ovo područje će nastaviti da bude žarište krize, kao što je primećeno proteklih nekoliko godina", ocenjuje se u tekstu.
Ističe se da će, ako se ne reše pitanja socijalne pomoći, paralelnog obrazovanja i zdravstvene zaštite, doći do još veće fragmentacije zajednice i odlazaka Srba sa Kosova, posebno sa severa.
"EU bi trebalo da ozbiljnije shvati ovu tešku situaciju u vezi sa ljudskom bezbednošću u opštinama sa srpskom većinom jer je to glavni uzrok ove emigracije. Ove institucije možda izgledaju manje političke, ali one obezbeđuju opstanak zajednice i od vitalnog su značaja za kvalitet života, tako da se ne smeju tretirati kao druge paralelne institucije", istakle su autorke.
Da bi se krenulo napred, prema njihovom mišljenju, EU može da predloži neka praktična rešenja za te institucije koja bi se bavila najhitnijim potrebama ljudi. Pošto tretnuno ne postoji politička volja za primenu sporazuma o osnivanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom, ta praktična rešenja bi mogla da postave temelje za buduću institucionalizaciju i osigurala bi lokalni integritet.
"Predstojeći opštinski izbori na Kosovu, planirani za jesen 2025. godine, nude mogućnost za početak (ponovnog) angažovanja na lokalnom nivou, budući da su kosovski Srbi najavili svoje učešće, što bi moglo da okonča institucionalni zastoj koji postoji od 2022. godine i olakša njihovu reintegraciju. EU bi trebalo da to iskoristi kao katalizator ne samo da se konsultuje sa elitama – kao što je trenutna praksa – nego i da proširi svoje konsultacije i aktivno učešće u dijalogu i njegovim mogućim rešenjima na lokalno civilno društvo i nosioce promena. Samo na taj način može da osigura da dijalog ispuni svoj verovatno najvažniji cilj: poboljšanje života ljudi na terenu", zaključuju autori.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
