Između normativne agende EU i njenih pragmatičnih geopolitičkih i ekonomskih interesa na Zapadnom Balkanu postoji jaz, što je i signal vlastima Srbije da ekonomski i strateški prioriteti mogu da imaju prednost nad suštinskim reformama slabeći tako podsticaje za demokratski napredak, smatra analitičarka Jovana Marović.
U delu šire analize o reformama na putu ka EU Zapadnog Balkana pod naslovom "Srbija: Strateški partner, demokratski izuzetak" Marović, koja je članica Savetodavne grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), piše da je pad nadstrešnice u Novom Sadu upečatljiv primer licemerja EU u regionu.
Ona podseća da je ta tragedija izazvala proteste širom zemlje i zahteve za transparentnošću, odgovornošću i demokratskim promenama, da su protesti eskalirali početkom 2025. i da su srpske vlasti odgovorile silom, hapšenjima i angažovanjem medija pod kontrolom države da delegitimizuju studentski pokret.
Uprkos tom zabrinjavajućem razvoju, navela je Marović, ključni zvaničnici EU nastavili su da tretiraju predsednika Aleksandra Vučića kao konstruktivnog partnera, naglašavaju geopolitičko usklađivanje i regionalnu stabilnost i nude samo nejasne reference na ljudska prava i demokratske standarde.
Marović, koja je bivša zamenica premijera i ministarka za evropske poslove Crne Gore, dalje navodi da je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen početkom godine potvrdila posvećenost EU pristupnom procesu Srbije i ukazala na oblasti u kojima su potrebne odlučne reforme.
Evrokomesarka za proširenje Marta Kos rekla je pak u februaru da evropska agenda Srbije nudi rešenja za mnoge hitne probleme u zemlji a njenu izjavu o značaju inkluzivnog dijaloga koji uključuje sve aktere neki su kritikovali, pored ostalog, kao neutralnu.
Evropski parlament početkom maja govorio je međutim o padu nadstrešnice ne samo kao o tragediji, već i simptomu sistemske korupcije i neuspešnog upravljanja, podsetila je Marović u delu o Srbiji analize "Od normi do buke: Zašto EU govori o reformama ali podstiče pad na Balkanu".
Marović dalje navodi da je samo par dana pre tragedije u Novom Sadu Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji sa Vučićem obraćanje počela sa "Dragi Aleksandre". Zatim je istakla da je Srbija jedna od najnaprednijih u procesu pristupanja EU, da može da ispuni očekivanja i da je predsednik Srbije posvećen, kao što se i obavezao, osnovnim principima vladavine prava i demokratije i da njegovi postupci slede njegove reči.
Međutim, samo nekoliko nedelja pre toga objavljeni izveštaj Komisije ukazao je na ograničeni napredak u borbi protiv korupcije, ozbiljne izazove u pravosuđu, podršku ratnim zločincima od strane nekih političara i usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU manjom od 50%.
EU takođe, ukazala je Marović, ne samo da je namenila Srbiji najveći deo fondova iz Plana rasta za Zapadni Balkan, nego nije ni uslovila isplatu usklađivanjem sa spoljnom politikom EU, čime je vrednosti stavila u drugi plan, suprotno retoričkim pozivima za ujedinjenje Evrope pod okriljem zajedničke istorije i budućnosti.
Marović piše i da su Komisija i ključne članice EU, posebno Nemačka, početkom 2024. kritikovale Srbiju zbog izbornih prevara i demokratskog nazadovanja ali da se kritička retorika promenila nakon strateških ekonomskih aranžmana.
Tako je u julu te godine tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc posetio Beograd kako bi potpisao sporazum u vezi litijuma, "ključnog za evropske ciljeve zelene tranzicije", uprkos snažnom protvljenju brojnih organizacija za zaštitu životne sredine.
U Srbiji je bio i francuski predsednik Emanuel Makron, u aprilu 2024, a fokus posete bila je saradnja u odbrani i prodaja oružja.
Pre tih sporazuma, francuski, nemački i zvaničnici EU isticali su potrebu za demokratskim reformama, integritetom izbora i ljudskim pravima u Srbiji.
Međutim, nakon sporazuma, diskurs se sve više fokusirao na ekonomsku saradnju, regionalnu stabilnost i strateška partnerstva, navela je Marović u analizi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Vlada Crne Gore
