Odluka Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC), zvanične institucije EU, da u svoj rad uključi i kandidate za članstvo (odnosno odgovarajuće predstavnike iz zemalja kandidata za članstvo, a imajući u vidu koji je sastav EESC) svakako je pozitivna vest za Zapadni Balkan i još jedan signal da je, nakon dužeg vremena, politika proširenja EU visoko na listi prioriteta država članica i Evropske komisije.

Ranka Miljenović, članica Međusektorske radne grupe za Program ekonomskih refomi Nacionalnog konventa o EU i izvršna direktorka Centra za evropske politike

Iako možda ne zvučna institucija kao Savet ili Evropska komisija, EESC je vrlo važan u zakonodavnom procesu u Evropskoj uniji i ima značajnu ulogu u procesu donošenja svih odluka. Bez njegovog mišljenja (kao i mišljenja Komiteta regiona u pitanjima iz njihovog delokruga rada), Evropski parlament i Savet ne mogu da donose odluke koje se odnose na ekonomske i socijalne politike, a može i na sopstvenu inicijativu davati mišljenja i o drugim pitanjima koje smatra važnim.

EESC okuplja tri grupe organizacija civilnog društva: poslodavce, sindikate i udruženja građana i druge organizacije (kao što su, npr, udruženja preduzetnika i malih preduzeća, udruženja potrošača, za zaštitu životne sredine itd.), a članove biraju vlade država članica (iako se podrazumeva i očekuje da će u radu biti potpuno nezavisni) na mandat od pet godina, sa mogućnošću reizbora.

Deo predloga o faznom pristupanju Centra za evropske politike (CEP), sačinjenog u saradnji sa briselskom tink tenk  organizacijom, Centrom sa evropske političke studije – CEPS, 2021. godine, upravo i jeste uključivanje zemalja kandidata u rad zvaničnih institucija EU te ovaj prvi korak EESC treba gledati vrlo pozitivno.

Organizacije civilnog društva (OCD) iz Srbije već imaju iskustva u saradnji sa EESC. Naime, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), 2013. godine formiran je Zajednički konsultativni odbor civilnog društva EU i Srbije. Ovaj odbor čine predstavnici EESC i civilnog društva (odnosno, poslodavaca, sindikata i ostalih OCD) iz Srbije, koji se biraju na javnom pozivu. Cilj ovog Zajedničkog konsultativnog odbora je da promoviše dijalog i saradnju između civilnog društva u EU i Srbiji i obuhvata sve aspekte odnosa EU i Srbije u procesu pregovora o pristupanju.

Nova odluka EESC je korak dalje i prvi pokazatelj da se stvari po pitanju novog proširenja u EU definitivno pomeraju sa mesta. Ovo je nakon govora predsednika Evropskog saveta sa Samita u Bledu početkom septembra, kao i francusko-nemačkog izveštaja kojim se pominje fazno pristupanje Evropskoj uniji, konkretizacija tih novih dešavanja na nivou EU i stavljanja politike proširenja ponovo u centar pažnje država članica, a sve, naravno, u svetlu novih geopolitičkih odnosa i nove realnosti nakon februara 2022. godine. Iako potencijalni ciljani datum (2030. godina) novog proširenja EU tek treba da bude potvrđen na Evropskom samitu u decembru 2023. godine, EU je jasno (prvi put posle Hrvatske) dala do znanja državama kandidatima i potencijalnim kandidatima da ih u doglednoj budućnosti vidi kao deo zajednice. I ovu odluku EESC treba posmatrati u tom kontekstu. Naravno, na zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima je da sprovedu neophodne reforme i pokažu spremnost i političku volju da se zaista i reformišu.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.