Rat u Ukrajini može biti prilika za napredak u procesu proširenja Evropske unije, ali podrška stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu ne sme potisnuti u drugi plan vladavinu prava i demokratiju kao osnovne uslove za članstvo, poručili su 27. oktobra učesnici panela Beogradske bezbednosne konferencije (BSC2022).
Luka Šterić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) izjavio je da je nova geopolitička situacija vratila Zapadni Balkan u fokus, ali da postoji opasnost da podrška stabilokratijama ostane dominantan pristup EU prema regionu.
"To je pristup kojim EU zatvara oči pred nedostatkom reformi i demokratskim nazadovanjem, kojim se održava status kvo, u zamenu za neki tip stabilnosti", rekao je Šterić, dodavši da je Zapadni Balkan poslednjih deset godina postao manje bezbedan, manje demokratski, a da je uticaj EU u regionu opao.
U mnogim zemljama je, kazao je, zabeleženo nazadovanje demokratije, sa Srbijom kao "zarobljenom državom" na vrhu liste, a "kredibilitet EU bledi u očima javnog mnjenja".
"Potreban je novi pristup koji će iskreno staviti reforme u centar i ojačati proces proširenja kao reformsku snagu", ocenio je Šterić na panelu "Proširenje EU u novim geopolitičkim okolnostima".
On je ipak naveo da EU, upkos geopolitičkim rizicima, neće prihvatiti nedemokratske države jer je to loše i za EU i za građane regiona.
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP) izjavio je da postoji rizik da u vreme bezbednosne krize bude ugroženo funkcionisanje demokratskih institucija zarad sigurnosti i da to može biti opasna zamka u koju region može da upadne.
Majstorović je rekao da je važno da nova vlada usvoji odluku o harmonizaciji sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"U procesu evropskih integracija treba jasno reći da će onima koji ne mogu da budu timski igrači, biti teško da se pridruže klubu", kazao je Majstorović.
On je rekao i da Srbija neće postati članica EU čim reši kosovsko pitanje, i da se to mora jasno isticati, dodajući da se nisu promenili uslovi koji se tiču vladavine prava, demokratije, slobodnih medija.
Po njegovom mišljenju, krivica nije isključivo na kandidatima i ako se ne promeni model procesa proširenja, postoji rizik da se održi "forma bez suštine".
Ivet Šepesi, koordinatorka za politiku evropskog susedstva i politiku proširenja u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, smatra međutim da je politička odgovornost na strani kandidata.
"Nije problem u modelu, nego u političkoj volji da se sprovedu teške reforme", rekla je Šepesi, dodavši da je najnoviji izveštaj Evropske komisije generalno pokazao da "ne ide dobro" i da mora još dosta da se uradi.
Šepesi je ocenila da je aktuelna situacija dobra prilika za region da pojača zajednički rad i napore na putu ka EU, istakavši da je važno i da se očekuje od budućih članica EU da se usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom, sankcijama i viznom politikom EU.
Ipak, nema prečica za vladavinu prava, rekla je Šepesi i dodala da kriterijumi za članstvo ostaju isti.
Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj izjavio je da je rat u Ukrajini prilika, ali istovremeno i rizik i opasnost za proces proširenja.
Po njegovim rečima, potrebno je postići politčko razumevanje članica EU da se mora nešto uraditi s pitanjem Zapadnog Balkana.
"Jedan od rizika je da budemo uvučeni u geopolitičku zamku, da politički interes nekih naših članica bude da imamo stabilnu situaciju na Zapadnom Balkanu, da ne dozvolimo Rusiji da ga destabilizuje, ne uzimajući u obzir pitanja koja su ključna za proširenja, kao što su pitanja osnovnih vrednosti, vladavine prava, demokratije, oblasti u kojima je nazadovanje očigledno", rekao je Grošelj.
On je istakao da se mora ne samo prihvatiti pravni okvir, nego i primeniti, i da bez funkcionalne demokratije i ispunjavanja kriterijuma vladavine prava zemlja ne može postati članica EU.
"Zakoni se ne primenjuju na način koji će zemlju kandidata približiti EU, nego se koriste da učvršćuju postojeće strukture moći u zemlji i to je problem", rekao je Grošelj, dodavši da se neke političke snage, posebno u Srbiji, vraćaju politici prošlosti, a da nemaju rešenja za sadašnje ekonomske, društvene ili demografske probleme.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
