Crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je 30. novembra u Bukureštu da su odnosi Srbije i Crne Gore u uzlaznoj putanji, ali da ih i dalje remete ljudi koji žive u 1990-im godinama i žele sukobe sa drugim narodima.
Na marginama sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO, Abazović je agenciji Beta rekao da odnose Srbije i Crne Gore remete "ljudi koji su zamrznuti u vremenu, koji u svemu vide neprijateljstvo i žele konflikte sa komšijama".
"Ti ljudi ne mogu da žive van matrice 1990-ih, a nju čine nacionalizam, korupcija i korišćenje države isključivo za ostvarivanje privatnih interesa. Ti ljudi danas napadaju zvaničnu Srbiju, oni napadaju i vladu Crne Gore i otežavaju situaciju nama koji želimo pruženu ruku, saradnju i zagrljaj sa svim komšijama", kazao je Abazović i precizirao da "misli na ljude u svih šest zemalja Zapadnog Balkana".
Abazović je rekao da podržava svaku inicijativu koja vodi regionalnoj saradnji i pomirenju i kritikovao one koji Otvoreni Balkan i Berlinski proces tretiraju kao rivalske inicijative.
"Uopšte ne mislim da su Otvoreni Balkan i Berlinski proces u koliziji i da ne možete da podržavate obe inicijative", naveo je Abazović, lider Građanskog pokreta URA.
Abazović je rekao da je rasplet krize u Crnoj Gori "jednostavan, ali da je problem što zavisi od Demokratske partije socijalista" Mila Đukanovića.
"To su ljudi koji ne pokazuju želju da se Crna Gora deblokira i da uhvati zamajac na evropskom putu. Oni imaju 12. decembra priliku da pokažu drugo lice i konstruktivnost i da izaberu najmanje jednog od četiri sudije Ustavnog suda", kazao je crnogorski premijer.
Abazović je rekao i da je na skupu u Bukureštu imao bilateralni sastanak sa pomoćnicom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid i dodao da joj je "pojasnio stvari i ispričao drugu verziju priče" u vezi sa situacijom u Crnoj Gori.
"SAD su naš najznačajniji spoljnopolitički partner, uz EU. Tačno je da Crna Gora ima političke izazove i da traga za konsenzusom kako bi bio deblokiran Ustavni sud, ali je tačno da su neki rezultati ove vlade takvi da nijedna propaganda ne može da ih izbriše. Ove godine će naš bruto domaći proizvod prvi put preći pet miliona evra", naveo je.
Povodom sastanka ministara članica NATO, Abazović je rekao da na skupu "vlada prilično jedinstvo vezano za sve teme".
Naveo je da je NATO za Crnu Goru "polisa osiguranja u slučaju da sutra dođe do neke nepredviđene situacije koju niko ne priželjkuje" i dodao da Podgorica "ne želi nikakav rat i sukobe".
"Dosta smo se pojasnili kad je reč o dešavanjima u Ukrajini i zabrinutosti povodom situacije na Zapadnom Balkanu.Treba da budemo brži u donošenju odluka, ali i da očekujemo od partnera da više budu aktivni na Zapadnom Balkanu ako ne žele da se u regionu pojave treće strane", kazao je Abazović.
Stoltenberg: NATO jedinstveno uz Ukrajinu, pojačaće podršku BiH, Moldaviji i Gruziji
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je 30. novembra da je ruska agresija na Ukrajinu dovela do toga da je pojačana podrška alijanse Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji.
On je na početku treće, poslednje sednice ministara NATO, rekao da te tri partnerske zemlje godinama imaju podršku alijanse, ali da je saradnja unapređena od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Stoltenberg je kazao da se podrška NATO tim zemljama ogleda u pomaganju u izgradnji njihovih odbrambenih kapaciteta, u sprovođenju reformi i jačanju otpornosti institucija.
Dvodnevnom sastanku Severnoatlantskog saveta su uz ministre spoljnih poslova 30 članica NATO, prisustvovali i šefovi diplomatija Švedske, Finske, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije.
Ministri Švedske i Finske su na skupu učestvovali i na prve dve sednice Severnoatlantskog saveta, 29. novembra, a na trećoj su im se narednog dana pridružili šefovi diplomatija Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije.
Prvog dana sastanka, u fokusu je bilo jačanje podrške Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije u alijansu. Stoltenberg je rekao da su šefovi diplomatija NATO odlučili da pošalju Ukrajini dodatnu pomoć u gorivu i agregatima i dodao da će podrška toj zemlji biti dugoročna.
Stoltenberg je kazao da se sa skupa šalje "snažna poruka" jedinstva alijanse i nastavka podrške Kijevu i ponovio da je dostavljanje oružja Ukrajini "najbolji način da se podrži trajni mir" u toj zemlji.
Ministri 30 članica NATO bavili su se i pitanjem ulaska Švedske i Finske u alijansu koji se uskoro očekuje.
"Protokol o pristupanju Švedske i Finske potpisalo je svih 30 članica, a nisu ga ratifikovale jedino dve (Mađarska i Turska). Reč je o veoma brzom procesu pristupanja. Ulazak Švedske i Finske će ojačati NATO i učiniti bezbednijim i sigurnijim i te zemlje i alijansu", rekao je Stoltenberg 29. novembra uveče.
Ministri su razgovarali i o aktivnostima Kine, čije povećano prisustvo širom sveta, prema rečima Stoltenberga, predstavlja svojevrstan izazov za alijansu.
"Vidimo Kinu u Africi, na Arktiku, u sajber prostoru, unutar evropskih zemalja. Vidimo različite poteze Kine sa ciljem da poveća prisustvo u Evropi, uključujući kontrolu nad važnom infrastrukturom", kazao je Stoltenberg, navodeći da treba uzeti u obzir bezbednosne posledice kineskih ekonomskih aktivnosti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto/Video: Beta
