Češki ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek istakao je značaj evrointegracije Zapadnog Balkana za Češku, ne samo kao blisku i privredno važnu oblast, već i kao polje geopolitičkih rivaliteta sa Rusijom.
"Uviđamo i da je dosta osetljivo to što je to oblast rivaliteta geopolitičke prirode. Bliskost Srbije i Rusije nije nikakva tajna. Vidljiv je ruski i kineski uticaj u nekim drugim zemljama tako da za Evropsku uniju to je rivalitet da li će taj region da smera pre ka Uniji ili u drugom pravcu", kazao je Bek u intervjuu dnevniku Pravo bilansirajući češko predsedavanje EU u drugoj polovini prošle godine.
Češki zvaničnik naglasio je da integracija Zapadnog Balkana u EU ima bezbednosnu dimenziju, a za Češku, gde inače dugoročno ko god je na vlasti kao nacionalni prioritet spoljne politike ima proširenje EU na Zapadni Balkan, taj region je važan kao geografski blizak, ekonomski bitan, a istovremeno za Čehe mesto gde rado provode slobodno vreme i godišnje odmore.
Bek je istakao da je iza češkog predsedavanja ostao problem nelegalne migracije, ali da ma koliko se trudila Češka za vreme svojih pola godine na čelu Unije nije uspela da napravi veći napredak u reformi politike azila i suzbijanju migracija.
"Očigledno je da je politika viza tih zemalja često otvorenija prema zemljama iz kojih dolaze migranti. Poslednjih meseci zabeležen je pomak recimo u Srbiji. EU daje asertivno do znanja svojim partnerima npr. na Zapadnom Balkanu da ako žele ozbiljno članstvo u EU da bi trebalo da usklade svoju politiku viza sa EU tako da ne budu prestupna stanica za migraciju", rekao je Bek.
Rat u Ukrajini potpuno je poremetio prioritete češkog predsedavanja, ali po oceni briselskih zvaničnika češki pristup strpljivog traganja za kompromisima, koji je Bek u intervjuu nazvao "tiha voda breg roni", bio je izuzetno i neočekivano uspešan.
Češko predsedavanje moralo je da se bavi sankcijama protiv Rusije, podrškom Ukrajini, energetskom krizom, ne gubeći iz vida ni Zapadni Balkan gde je Češka planirala da se napravi izrazitiji pomak, kao i u proširenju šengenskog prostora, što joj, međutim nije potpuno uspelo jer je u Šengen ušla samo Hrvatska, a ne i Rumunija i Bugarska iako su po oceni Evropske komisije spremne.
Izvor: Beta
Foto: EK
