Crna Gora i Albanija ulaze 29. aprila u Varšavi na jubilarnom, 10. samitu Inicijative tri mora u tu međunarodnu grupu koja okuplja 13 zemalja Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora a 2015. su je zajedno pokrenule Poljska i Hrvatska.
Istovremeno će se Turska i Španija priključiti Inicijativi kao strateški partneri, najavio je predsdnik Andžej Duda, prenela je poljska agencija PAP.
"Ove godine samit je posebno važan zbog trenutne geopolitičke situacije i rata na istočnoj granici Poljske. Verujem da će nove članice doprineti plodnijoj saradnji", kazao je poljski predsednik koji je sinoć otvorio dvodnevni samit radnom večerom sa predsednicima i premijerima 12 zemalja članica.
Inicijativa tada vladajućih poljskih konzervativaca bila je da se okupe zemlje Srednje i Istočne Evrope oko tri mora ne samo da intenziviraju ekonomsku saradnju, već kao neformalna politička grupa i da u Evropskoj uniji predstavljaju protivtežu ose Berlin - Pariz. Na njihov samit u Varšavu je 2017. došao tadašnji predsednik SAD Donald Tramp.
Za deset godina Inicijativa tri mora svela se mahom na privrednu saradnju.
Zajedno sa Japanom, Nemačkom, Evropskom unijom strateški partner te grupe je i SAD.
Trenutno Inicijativa tri mora ima 143 projekta saobraćajne, energetske i digitalne infrastrukture među kojima su prioritetni gasni interkonektor sa Litvanijom i Slovačkom, put Via Karpatija i železnički koridor Baltik - Jadran.
Najvažnije energetske projekte, kao što su terminali za tečni gas u Hrvatskoj i Poljskoj finansirala je, međutim, Evropska unija, podsetio je prošle sedmice poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski kada ga je predsednik Duda kritikovao da u svom ekspozeu o zadacima poljske spoljne politike nije dovoljno pažnje posvetio Inicijativi tri mora.
Poljska opozicija i predsednik Andžej Duda, član konzervativne populističke stranke Pravo i pravda koja je osam godina do 2023. vladala tom zemljom, najavljivali su da će na ovaj jubilarni samit u Varšavu doći američki predsednik Tramp.
Trampova poseta Poljskoj i slike koje bi obišle svet trebalo je takođe da pomognu u kampanji pred predsedničke izbore u Poljskoj 18. maja.
Po anketama, kandidat najjače opozicione stranke Pravo i pravda, direktor Instituta pamćenja naroda Karol Navrocki zaostaje prilično za favoritom izbora, kandidatom Građanske koalicije premijera Donalda Tuska, popularnim gradonačelnikom Varšave Rafalom Tšaskovskim.
Iz američke administracije, međutim, na samitu se nije pojavio niko iz državnog vrha, već tek 15. u hijerarhiji u administraciji, ministar energetike Kris Rajt, koji je u Varšavu došao pre svega na potpisivanje sporazuma o izgradnji prve nuklearne elektrane u Poljskoj na Baltiku. Elektranu treba da izgradi američka kompanija Vestinghaus.
Izvor: Beta/DES
Foto: Beta/AP
