Austrijska državna ministarka za Evropu Klaudija Plakolm izjavila je da "hvala bogu vidi određenu dinamiku" u proširenju Evropske unije sa šest država Zapadnog Balkana.
Političarka konzervativne Austrijske narodne partije (OeVP) Plakolm ocenila je 4. maja za austrijska javnu televiziju ORF da je potrebna postepena integracija Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova Severne Makedonije i Srbije u EU.
Na pitanje zašto među Austrijancima i pored dokaza da proširenje nosi mnoge prednosti za EU, i suprotno zalaganju austrijske vlade postoji veliki otpor prema prijemu novih članica, Plakolm nije dala jasan odgovor, ali je rekla da "još treba izgraditi brojne mostove".
Plakolm, koja je u rangu ministarke u kabinetu kancelara, a ne kao resorni ministar u vladi zadužena za Evropu, integraciju i porodicu, ocenila je da u EU treba da ostane pravo pojedinačnih članica da ulažu veto u određenim oblastima, a to su pre pre svega jedinstvena spoljna i bezbednosna politika, finansije i prijem novih članica.
"U tim centralnim pitanjima, u EU ne bi trebalo napuštati princip konsenzusa", rekla je 30-godišnja Plakolm.
Ona je, govoreći o "problematičnim" zemljama, kako među postojećim člancama tako i među kandidatima, rekla da treba tražiti dijalog. Kao primer je navela Mađarsku, kojom sad već gotovo 15 godina vlada desničarsko-populistička vlada Viktora Orbana i koja je zbog kršenja slobode medija i povreda osnivačkih ugovora EU u konfrontaciji sa Unijom.
Dodala je, međutim, da je Mađarska sused Austrije, i da se sa njom bilateralno mora sarađivati. Ocenila je da Mađarsku upravo zbog nesuglasica oko odnosa prema Rusiji i sankcijama toj zemlji, i skorašnjeg produženja tih sankcija, ali i zbog principa jednoglasnog donošenja oduka "treba ponovo uključiti u svoje redove".
Ona je ocenila da članice EU treba da imaju nešto više manevarskog prostora, a kao negativan primer navela je obavezu malih preduzeća da podnose izveštaje o ispunjavanju direktive EU iz Zelenogugovora u obnovi ekostetema i biodiverziteta. Predloge Evropske komisije, prema njenim rečima, treba malo više proveravati na njihovu primenjivost u praksi.
Ipak, pozdravila je plan Rearm Europe/Redines 2030, navodeći da je to industrijski program i ujedno i instrument koji je odgovor to što Evropa u pitanjima bezbednosti više ne može da se pouzdaje u SAD.
Plakholm je izrazila uverenje da novi zakon koji priprema austrijska vlada o zabrani hidžaba za mlađe od 14 godina može da bude formulisan u skladu sa ustavom, i dodala da o tome postoji intenzivni dijalog sa stručnjacima.
"Meni je ta tema kao ministarki za omladinu jako važna, jer osnmgodišnje devojčice ne smeju da budu skrivene pod maramom", rekla je Plakolm, dodajući da postoje dve mogućnosti - da zakon bude usvojen na nivou ustavne promene, ili jednostavnom većinom u parlamentu.
Ministarka iz konzervativne Austrijske narodne partije pozdravila je i nedavnu odluku o privremenoj suspenziji prava azilanata da za sobom u Austriju naknadno dovedu i svoje porodice, ocenivši da je reč o obrazovanju, zdravstvu, kao i o tržištu rada i stanovanju i da je ceo sistem u Austriji "preopterećen".
Uz to, uz dodatnu imigraciju "uvozimo u zemlju nezaposlenost, paralelno društvo", rekla je Plakholm, dodajući da nije Austrija kriva što su porodice razdvojene, jer su se "očevi sami uputili na dug put kroz mnoge sigurne zemlje".
Sloboda veroispovesti je, kako je rekla, velika vrednost, ali se tolerancija ne sme pogrešno shvatiti, a njoj je važno da se neguje "dobar saživot". Ali postoje i izazovi u tom saživotu i "činjenica je da su ti problemi najčešće idu ukorak sa Islamom", rekla je Plakolm, a prenela austrijska državna novinska agencija APA.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto. Vikipedija
