Vlada Austrije usvojila je 12. marta odluku da azilantima ukine pravo na spajanje sa porodicom, iako je sporno koliko je to u skladu sa pravom Evropske unije, konvencijama o ljudskim pravima i uprkos kritikama stručnjaka i nevladinih organizacija.
Članice vladajuće austrijske koalicije konzervativna Austrijska narodna partija (OeVP), socijaldemokratska SPOe i liberalni NEOS su kao razlog za zabranu, koja će stupiti na snagu čim je potvrdi parlament, navele da su kapaciteti Austrije za prijem izbeglica preopterećeni, pišu austrijski mediji.
Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner iz Narodne partije obavestio je Evropsku komisiju da će Austrija pribeći vanrednoj klauzuli iz člana 72 Zakona o azilu EU i zabraniti naknadni dolazak članova porodica azilanata.
Karner je kao razlog za zabranu, koja treba da bude privremena, naveo preopterećenost sistema, pre svega obrazovnog, zdravstvenog i socijalnog, kao i porast kriminala među mladima.
Njegova partijska koleginica, ministarka za integracije Klaudija Plakholm je rekla da je za škole u velikim gradovima veliki izazov to što razgovorni jezik polovine učenika nižih razreda nije Nemački. Vlada ima "jasan stav" što se tiče integracije, da onaj ko ovde želi da živi mora da postane deo društva", rekla je Plakholm, dodajući da je uslov za to savladavanje jezika, uključenost u tržište rada i deljenje sistema vrednosti.
Evropska unija spajanje državljana trećih država sa porodicama reguliše posebnom direktivom. Prednost obično imaju osobe sa dugotrajnom dozvolom boravka, a izbeglice uživaju određene prednosti.
Prema direktivi EU, najužom porodicom se smatraju bračni partner i maloletna deca, a članicama je ostavljena mogućnost da to pravo prošire i na roditelje i na punoletnu decu. Pri tom, države EU imaju pravo da postavljaju posebne uslove, na primer poznavanje jezika zemlje domaćina.
Poštovanje privatnog i porodičnog života garantovano je i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U Austriji pravo da dovedu svoju porodicu imaju azilanti i izbeglice koje uživaju neki oblik supsidijarne međunarodne zaštite, ali one to pravo mogu da ostvare tek posle tri godine.
Utoliko, prema pisanju austrijskih medija, većina pravnih stručnjaka u EU smatra da potpuna suspenzija tog prava uz pozivanje na vanrednu klauzulu zakona EU nije moguća. Izuzeci i individualne provere će i dalje biti neophodne, na primer u slučaju azilanata kojima je potrebna porodična nega.
Austrijske nevladine organizacije poput organizacije Narodna pomoć izjasnile su se protiv plana vlade, uz argument da je integracija ljudi daleko jednostavnija ako one mogu da žive sa svojim porodicama. NVO je navela da su namere vlade suprotne i Univerzalnoj deklraciji UN o ljudskim pravima i Konvenciji UN o pravima dece.
Organizacija Austrijski ženski krug upozorila je 12. marta da odluka vlade u prvom redu pogađa žene koje su 2024. godne činile više od 90% osoba koje su u Austriju stigle po pravilu spajanja porodice.
"U jako mnogo zemalja u kojima traje rat spajanje porodice je bezbedna i legalna alternativa begu. Odbijamo da se na račun žena potpiruju rasistička osećanja", rekla je predsednica te organizacije Klaudija Friden.
NVO je u saopštenju navela da sada, sa ukidanjem jeding sigurnog i legalnog načina dolaska u Evropu, mnogim ženama i deci u ratnim područjima ili velikim izbegličkim logorima u okolnim zemljama kao alternativa preostaju krijumčari ljudima, gumeni čamci ili teretni prostor kamiona.
U Austriju je po osnovu prava na spajanje porodice 2023. i 2024. godine doputovalo oko 18.000 ljudi, od kojih je 13.000 bilo maloletno. Broj zahteva bio je puno veći.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: NDR
