Finska već dugo snažno podržava evropski put svojih partnera na Zapadnom Balkanu, ali očekuje i da se oni u potpunosti usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i neguju njene ključne vrednosti - ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava, poručio je ministar inostranih poslova Finske Peka Havisto.
Havisto je u autorskom tekstu naglasio da te ključne vrednosti koje zastupa EU važe i za zemlje člance i za zemlje kandidate, a da se one reflektuju i u spoljnoj politici Unije.
Istovremeno Havisto je istakao da kada zemlje kandidati ispune svoje obaveze, ne sme biti nikakvih izgovora u EU za otezanje procesa, niti bilateralna pitanja treba da budu deo procesa proširenja EU ili pregovora.
Havisto u tekstu ocenjuje da se "politika proširenja vratila se u prvi plan geopolitičkog instrumentarija EU", prenosi briselski portal Euractiv.com.
Kao ilustraciju, navodi da su od prošle godine još tri zemlje dobile status kandidata za članstvo u EU, da su otvoreni pregovori o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom i da su proteklih nedelja i Srbija i Kosovo preduzeli pozitivne korake u pravcu normalitzacije odnosa.
Uz to, kako smatra šef finske diplomatije, EU pokazuje kontinuirano da je posvećena da pomogne Zapadnom Balkanu u izgradnji otpornih i održivih društava zasnovanih na ključnim evropskim vrednostima.
"Te vrednosti - ljudska prava, demokratija i vladavina prava - moraju se reflektovati i u spoljnoj politici i u reakciji na protivzakonit ruski rat u Ukrajini", piše finski zvaničnik.
Misli Finske "sada su uz napore da se podrži Ukrajina kako god možemo. Takođe, nismo zaboravili naše partnere na Zapadnom Balkanu - u srcu Evrope", navodi se u tekstu.
Havisto piše da je Finska dugo zainteresovana za dobrobit naroda regiona, da su mnogi najpoznatiji finski političari odigrali važne uloge na Balkanu, kao što su Elizabet Ren, Hari Holkeri, Oli Ren i bivši predsednik Marti Ahtisari, i da su
"te veze pomogle da Finska izgradi privrženost miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu".
"Kada zemlja aplikant obavi svoj deo posla da bi ispunila kriterijume, ne sme biti izgovora EU za otezanje procesa. Bilateralna pitanja ne treba da budu deo procesa proširenja EU niti pregovora", naveo je Havisto.
On naglašava da je danas važnije nego ikada zauzeti se za ključne vrednosti, i da je vladavina prava kamen temeljac funkcionalnog demokratskog društva.
"Ipak, brine me što smo, kako je rečeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije, u nekoliko zemalja obuhvaćenih procesom proširenja videli slab napredak u ključnim oblastima vladavine prava i osnovnih prava.
Navodeći da EU podržava ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava, i da te vrednosti obavezuju kako članice, tako i zemlje kandidate, Havisto ističe da se te vrednosti ogledaju i u spoljnoj politici Unije
Šef finske diplomatije podseća da su se četiri partnera sa Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija, u potpunosti uskladili sa sankcijama EU protiv Rusije.
"Očekujemo i od Srbije i o Bosne i Hercegovine (posebno od Republike Srpske) da potpuno usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU. To nije samo obaveza zemlje kandidata za EU, nego i jasna poruka podrške suverenitetu Ukrajine
a protiv ileganog i neprihvatljivog rata", navei je Havisto.
"EU nema skrivene planove. Prednosti i obaveze članstva u EU su jasne", piše Havisto, i naglašava da "u mnogim državama Zapadnog Balkana podrška naroda članstvu u EU ostaje čvrsta".
"Tu podršku, ipak, ne treba uzimati zdravo za gotovo. Da bismo doprli do građana Zapadnog Balkana potrebne su nam vlade i civilni sektor u regionu. Svi naši partneri, kao i EU, moraju da rade protiv malignog uticaja i narativa koji izvrću sliku ujedinjene Evrope: Da bismo ostali jaki, moramo biti jedinstven front, zajedno gradeći bolju budućnost za svu našu decu", zaključio je Peka Havisto.
Izvor; Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
