Ubedljiva većina Austrijanaca se protivi proširenju Evropske unije, što se, suprotno verbalnom zalaganju zvaničnika u Beču, odnosi i na sve zemlje Zapadnog Balkana, pokazuje istraživanje Austrijskog društva za evropsku politiku (OGfE).
Istraživanje objavljeno 12. maja pokazuje da se podrška Austrijanaca ulasku zapadnobalkanskih zemalja u EU kreće od 16% u slučaju Kosova, pa do 29% za Bosnu i Hercegovinu, što je ujedno i najveća podrška članstvu neke zemlje regiona u EU.
Ulazak Srbije u EU podržalo je 24% anketiranih, 48% se izjasnilo protiv, a 17% je reklo da im je svejedno. Odgovor nije znalo, ili htelo da da 11% učesnika ankete.
Stav javnosti u Austriji o ulasku Srbije, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije u EU ne pokazuje velike oscilacije.
Crna Gora sa 23% uživa samo malo manju podršku od Srbije. Protiv njenog ulaska se izričito izjasnilo 44% ispitanih, dok je čak 21% bilo ravnodušno prema tom pitanju.
Podrška članstu Albanije u EU iznosi 22%, protiv je 51%, dok u slučaju Severne Makedonije podrsku daje 21% građana, a protiv je 47%.
"Zvanična Austrija sebe već dugo vidi kao uverenog zagovornika proširenja EU, posebno kad je reč o ulasku država Zapadnog Balkana. Međutim, stanovništvo o tom pitanju, govoto već tradicionalno, ima drugačije mišljenje", izjavio je generalni sekretar OGfE Paul Šmit.
On je rekao da je podrška ulasku Zapsdnog Balkana u EU u Austriji "već godinama manje ili više slaba" i da tema proširenja EU u stanovništvu generalno nailazi na slab ođek.
OGfE sprovodi istraživanje javnog mnjenja o ulasku Zapadnog Balkana i Turske redovno od 2010. godine, a sada su u anketu uključene i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, kojima je perspektiva članstva u EU otvorena tek prošle godine.
Već godinama najmanji postotak Austrijanaca u EU želi da vidi Tursku. Za članstvo te zemlje, koja je kandidat za članstvo još od 1999. godine, u najnovijoj anketi izjasnilo se svega 8% ispitanih, a izričito protiv je 71%.
Ukrajina za ulazak u EU ima istu podršku kao i Srbija, 24%, Moldavija 22%, a Gruzija 17%.
U anketi je postavljeno i pitanje proširenja šengenske zone Rumunijom i Bugarskom, a građani su i po tom pitanju uzdržani. Bugarsku bi u šengenski prostor primilo 38% anketiranih, a Rumuniju 36%. Protiv je 42, odnosno 44%.
"Javno mnjenje je u tom pitanju podeljeno i odraz je političkog diskursa. Konsolidacija Unije i rešavanje akutnih problema u javnosti ima jasnu prednost nad daljim, većim širenjem EU", rekao je Šmit.
Anketom je od 11. do 13. aprila obuhvaćeno 1.000 građana uzrasta 16 do 80 godina.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropski parlament
