Ukrajina ubrzano sprovodi reforme koje je vode članstvu u Evropskoj uniji, a kandidati sa Zapadnog Balkana zaostaju i trebalo bi da slede tu brzinu i reforme, a ako "partneri na Balkanu to ne nadoknade, mogu ih prestići i Ukrajina i Moldavija", rekli su agenciji Beta upućeni zvaničnici u sedištu Unije u Briselu.
Oni su time odgovorili na pitanje da li upozorenje šefova diplomatija EU posle rasprave 22. maja, koje je preneo visoki predstavnik EU Žozep Borel, znači da bi Ukrajina mogla da se članstvu u Uniji približi pre kandidata na Zapadnom Balkanu, što je utemeljeno i na bitnim geopolitičkim razlozima zbog rata u Ukrajini, a ne samo nužnim reformama.
U izveštajima medija i ocenama evropskih diplomata se navodi da je Evropska komisija ustanovila da su Ukrajina i Moldavija postigle zamašne uspehe u jačanju vladavine prava i evropskim reformama, pa je bilo ocena i da bi posebno Ukrajina mogla u rekordnom roku završiti pregovore o članstvu u EU, čiji početak se očekuje krajem godine.
Partneri na Zapadnom Balkanu su u zastoju s evropskim reformama i trebalo bi da iskoriste "zamah stvoren povoljnim napretkom Ukrajine", preneo je Borel poruku šefova diplomatija Unije, a zvaničnici u Briselu su podvukli da Ukrajina "ostvaruje veliki napredak u veoma teškim uslovima, jer je ratni okršaj na njenoj teritoriji".
O napretku Ukrajine i Moldavije će u junu razgovarati lideri EU, a predsednica Evropske komisije je već predočila da je "upečatljivo da, uprkos ratnom požaru, Ukrajina, snažno i neumorno radi na ispunjavanju sedam postavljenih uslova, a znatan napredak je već učinjen".
Izveštači medija i zvaničnici u Briselu objašnjavaju da to baš ne znači da EU smatra da Ukrajina obavezno može članica Unije postati brže nego Crna Gora i Srbija koje uveliko pregovaraju o članstvu.
Ali kažu da među evropskom dvadesetsedmoricom preovladava stav da bi zbog geopolitičkog dramatičnog preokreta u Evropi - ruske invazije na Ukrajinu, proširenje trebalo ubrzati i susede EU i Zapadni Balkan "politički i bezbednosno ugraditi u evropski prostor".
"Ukrajina napreduje i oni (na Zapadnom Balkanu)", kako je to naveo visoki predstavnik EU, "treba da slede taj put i istu brzinu, sad je čas da oni ubrzaju reforme da se usklade s evropskim normama i da svoja društva pripreme za članstvo".
Dopisnik nemačkog portala Dojče vele iz Brisela objašnjava da "Brisel želi da ubrza proces pristupanja šest zemalja Zapadnog Balkana, ali tu postoje značajne prepreke: spore reforme, stara neprijateljstva i kolebljivost Evropske unije".
U izveštaju tog nemačkog medija se ukazuje na to da su Ukrajina i Moldavija zbog ruske agresije rekordno brzo dobile status kandidata za članstvo - već u junu 2022, a čak se procenjuje da bi te dve zemlje mogle veoma brzo i ući u članstvo Unije.
Zvaničnici u Briselu su Beti rekli da će "na temelju odlučnosti, napora i rezultata Kijeva i Kišinjeva u reformama biti mnogo vidljivije koliko je skroman napredak na Zapadnom Balkanu i to u situaciji kad članice EU žele snažnije da se pozabave proširenjem".
"To je otud jedinstven trenutak i zamah i veoma su opipljivi primeri kako se rezultati mogu postići bez odugovlačenja i poštenim prilazom", ukazali su funkcioneri u sedištu EU.
Evropska TV mreža Juronjuz je takođe istakla da "Kijev želi da pregovori o članstvu počnu ove godine, što je ambiciozan rok, za kojeg diplomate i zvaničnici u Briselu kažu da ipak izazva zabrinutost jer ima i dokaza da Ukrajina nije baš spremna".
I zvaničnici nekih članica Unije predočavaju da bi ulazak novih članica "promenio i samu Evropsku uniju, jer EU mora da postane sposobnija za primanje novih članica, mora da pojednostavi procese donošenja odluka".
Neke zemlje su za to, a neke članice EU su protiv da se sistem odlučivanja prvenstveno u spoljnoj politici mora promeniti, uvesti "kvalifikovanu većinu (po broju stanovnika i ekonomskoj moći)", umesto prava svih na veto.
Osam članica EU je 23. maja sa sastanka u Portu predočilo da Unija mora najpre stvoriti sopstvenu "sposobnost ugrađivanja" novih članica - sistem odlučivanja i budžet, jer će inače "postati sklerotična".
U nekim analizama medija i stručnjaka za geopolitiku se ocenjuje da bi "ubrzavanje pregovora s Ukrajinom uz davanje veće važnosti geopolitičkim okolnostima nego tehničkim reformama moglo ugasiti očekivanja drugih koji se nadaju ulasku u EU, posebno Zapadnog Balkana", kako to napominje portal Džeopolitikal monitor.
Ali navodi i primer Bugarske i Rumunije čije su sposobnosti, naročito za suzbijanje kriminala i jačanje pravne države, pre ulaska u članstvo bili veoma nategnuti, te je u prvi plan stavljena potreba "stabilnog političkog i ekonomskog ukorenjenja regiona okruženog nestabilnim susedima, kao i okončanja geografskih podela nastalih zbog Hladnog rata".
Izvor: Beta
Foto: EK
