Učesnici panela o procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan zaključili su 31. maja da su nezainteresovanost EU da podstiče i nedostatak političke volje država kandidata za članstvo u Uniji razlog sporog i neuspešnog procesa evrointegracija.
Na panelu "Solunski entuzijazam - 20 godina kasnije" održanom u Beogradu panelisti su ukazali da su nemogućnost da se građanima predstave koristi koje im EU donosi, ali i nedovoljna otvorenost, glasnost i zalaganje EU za svoje vrednosti u Srbiji ključni za evroskepticizam u društvu.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen danas u Bratislavi prezentovala četiri tačke nove inicijative sa ciljem da se zemlje Zapadnog Balkana približe EU.
"Prva tačka je otvaranje nekih od pogodnosti Jedinstvenog tržišta EU za države kandidate jer je ono najmoćniji motor EU prosperiteta. Druga je potreba produbljivanja regionalne ekonomske integracije na Zapadnom Balkanu, gde je Srbija najveća ekonomija", rekao je Žofre.
On je kao treću i četvrtu tačku naveo ubrzavanje fundamentalnih reformi, sa naglaskom na pravosuđe i zelenu agendu, i povećanje pretpiristupnih fondova jer su "regionu potrebne investicije koje će dopineti da život ljudi bude bolji i olakšati njegov put ka EU".
Potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač izjavila je na panelu da su se zahtevi EU prema Srbiji, zbog trenutne geopolitičke situacije u svetu, fokusirali na usklađivanje sa spoljnom politikom i dijalog sa Prištinom.
"Moramo da objasnimo benefite. To je drugi veliki problem Srbije, ona je razuđena. Građani nemaju više strpljenja, prošlo je previše vremena a nije došlo do vidljivih i konkretnih koraka napredka", rekla je ona.
Pravnik i ekspert za evropsko pravo i evropske integracije Vladimir Međak rekao je da je najpre od strane EU nestalo podsticaja Srbiji da nastavi evrointegracije a onda su prestali i napori Beograda da gura taj proces.
"Sada kada se vrata otvaraju, postavlja se pitanje koliko smo mi spremni da to iskoristimo. Nadam se da će sada konačno biti tog faktora podsticaja od strane EU" , rekao je on i dodao da četiri tačke plana predsednice EK rešavaju problem podsticaja.
Međak je rekao da su tačka dva i četiri plana dobre jer čim građani osete direktne benefite "odmah počnu da podržavju nešto a dok je god to filozofska rasprava ona se ili ne čuje ili ne razume".
Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević izjavila je da Crna Gora i dalje ima potencijal da proces evrointegracija izvede mnogo bolje, efikasnije i brže.
"Ne postoji neka preterana informisanost, niti razumevanja građana i građanki o procesu. Ali mene mngo više brine što naši političari za ovih 11 godina vođenja pregovora nisu naučili jednu bitnu razliku između vladavine prava i prava na vladavinu", rekla je ona i dodala da ulaganja EU moraju biti i veća i vidljivija.
Uljarević je takođe dodala da to što se izveštaji koje šalje EU o državama kandidatima ponavljaju i sadrže birokratske fraze umnogome otežava rad civilnog društva koje ih koristi kao sredstvo informisanja i podsticaja za bolji rad.
Šef programa za Jugoistočnu Evropu u Helenskoj fondaciji za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP) Janis Armakolas, koji se uključio videom na panel, izjavio je da procesu evrointegracija najviše nedostaje jasna politička volja i odluka.
"Na kraju je svaka odluka o evrointegracijama politička odluka i zbog toga moram da istaknem da 20 godina nakon samita u Solunu ona izostaje. Mislim da je najpotrebnije da obe strane iskreno veruju da će se kraj procesa zaista desiti. Proces se toliko odužio da on prosto više ni nema smisla", rekao je on.
Sociolog i izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović izjavio je da je društvo u Srbiji, kako je pokazalo istraživanje, u stanju visoke anomije jer u njemu ne postoje osećaj perspektive i solidarnost pošto ljudi ne biraju sredstva kako da zadovolje svoje interese.
"Moja je teza da ovde imamo rat vlasti protiv društva. Društvo želi zdravo društvo, ali je država blagostanja skupa a sa druge strane onima koji su na vlasti to ne odgovara. Zato ovde imamo korupciju, kriminal, etno nacionalizam, ličnu vlast i medijski sistem koji sve to pokušava da legitimizuje", rekao je on.
Panel "Solunski entuzijazam - 20 godina kasnije" organizovale su u Dorćol placu Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert u okviru razgovora o budućnosti Srbije.
Izvor: Beta
Foto: Beta
