Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da taj entitet Bosne i Hercegovinr neće prihvatiti odluke koje je nametnuo Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. Šmit je nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH čije se ključne odredbe odnose na podrivanje ustavno-pravnog poretka BiH i sprovođenje odluka Visokog predstavnika.
"RS odbacuje Kristijana Šmita kao Visokog predstavnika u BiH, jer njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN. Narodna skupština neće moći da prihvati Šmitove odluke", rekao je Dodik novinarima na Mrakovici, gde je 2. jula obeležena 81 godina od Bitke na Kozari.
Najavio je da će on kao predsednik RS potpisati ukaze o proglašenju zakona, koje je 1. jula poništio Šmit.
"Ti zakoni će biti objavljeni u Službenom glasniku i biće primenjivani", kazao je Dodik, navodeći da će zbog toga, verovatno, biti procesuiran pred Tužilaštvom BiH.
Ako se to desi, kazao je, RS će doneti odluku o zabrani delovanja Agencije za istrage i zaštitu BiH (Sipa), Suda i Tužilaštva BiH na prostoru RS, jer, kako je kazao, te institucije nemaju ustavni osnov.
Do kraja godine najavio je održavanje referenduma o svom statusu, navodeći da "RS neće trpiti torturu i 'zločinačko udruženje', koje čine političko Sarajevo, SAD, Velika Britanija i Kristijan Šmit".
Dodik je dalje ocenio da NATO nema nikakvu ulogu u političkim procesima u BiH, navodeći da u slučaju eskalacije sukoba NATO može biti raspoređen na liniju međuentitetskog razgraničenja, kako bi sprečio sukobe u BiH.
Predsednik RS dalje je kazao da bi, ako bi RS prihvatila Šmitove odluke, "pogazili bi sve, pa i sve one koji su ovde na Kozari u Drugom svetskom ratu poginuli za slobodu".
On je Šmitove poslednje odluke ocenio "delom podvale" političkog Sarajeva i dela međunarodne zajednice, predvođene SAD i Velikom Britanijom i "nejakom" EU, koja je usmerena na uništenje srpskog naroda u celini.
Dodao je da stranci rade sve kako bi derogirale nadležnosti RS, kako bi ona na kraju izgubila svoja dejtonska prava.
On je dalje ocenio da je BiH "kolonija" i da RS može da primeni odredbe Povelje UN, koja promoviše antikolinijalnu borbu protiv stranih namesnika.
Dodik je najavio i pokretanje tužbe protiv Šmita pred nemačkim zakonodavstvom, zbog nametanja odluka u BiH.
Šmitove poslednje odluke predsednik RS je nazvao "delom podvale, deo plana da se satanizuje RS i njen predsednik", a delovanje zapadnih zemalja na Kosovu, pre svih SAD i Velike Britanije, ocenio je kao napad na vlasti u Srbiji i njenog predsednika Aleksandra Vučića.
"Podli napad na vlasti u RS i Srbiji, koji su personalizovani. Radi se o sinhronizovanim napadima na Vučića i mene. Ako skinete jednog i drugog, onda ćete dobiti Kosovo, a posle toga uništiti i RS", kazao je Dodik.
Naveo je da se međunarodna zajednica želi obračunati i sa RS i sa Srbijom, majorizacijom Srba u BiH i na Kosovu.
"Oni žele da Srbija odustane od Kosova i da se odmakne od RS. Žele razdor između Banjaluke i Beograda i u tome ne usjevaju. Zato hoće sada prvo da se obračunju sa RS, u trenutku kada je Srbija okrenuta pitanjem Kosova", kazao je Dodik.
Osudio je pokušaj "obojenih rezolucija", koje su, kako je rekao, na delu u RS i Srbiji.
Zaključio je da RS "ima resurse da se odbrani", da je opredeljen za mir i stabilnost, ali da neće prihvatiti odluke i da će nastaviti političku borbu za očuvanje dejtonske pozicije RS.
Visoki međunarodni predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je izmene Krivičnog zakona BiH, čije se ključne odredbe odnose na podrivanje ustavno-pravnog poretka BiH i sprovođenje odluka Visokog predstavnika.
Prema nametnutim izmenama Krivičnog zakona BiH, napadom na ustavni poredak BiH, osim fizičkom silom ili pretnjom fizičkom silom, sada je uvedena i odrednica "ili na drugi protivpravni način", za šta je predviđena kazna zabrane obavljanja određene dužnosti.
Nametnutim izmenama Krivičnog zakona BiH za nesprovođenje odluka Visokog predstavnika predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao i kazna zabrana obavljanja dužnosti.
Nametnutim izmenama Krivičnog zakona BiH definisane su i mere protiv službenih osoba u institucijama na svim nivoima vlasti u BiH, od opština do državnog nivoa, koje ne primenjuju ili ne poštuju konačne odluke Ustavnog suda BiH, Suda BiH, Doma za ljudska prava BiH ili Evropskog suda za ljudska prava, a previđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Prema odluci Visokog predstavnika zakon stupa na snagu 2. jula, a odmah je objavljen na službenoj Internet stranici Kancelarije OHR (Office of the High Representative) i u "Službenom glasniku BiH".
Pored izmena Krivičnog zakona BiH, Šmit je danas poništio zakone donete u RS, kojima se neće primenjivati odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika u BiH.
Stejt Department je podržao odluku Visoog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da iskoristi bonska ovlaštenja i poništi zakone donete u Narodnoj skupštini RS o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH i neobjavljivanju odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku RS.
"Sjedinjene Države podržavaju Kancelariju visokog predstavnika (OHR) u korištenju bonskih ovlaštenja kako bi podržali Dejtonski mirovni sporazum i Ustavni sud BiH", izjavio je portparol Stejt Departmenta Metju Miler, preneli su mediji u BiH.
On je istakao da će SAD "pojedince koji se bave aktivnostima koje su u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom smatrati odgovornim za svoje postupke".
Izvor: Beta
Foto: Beta
