EU je i dalje glavni izvor kapitala za Istočnu Evropu ali kineski uticaj u tom regionu raste, posebno na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, navodi se u tekstu koji je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Kada je reč o direktnim stranim investicijama, navodi se da je EU glavni izvor za mnoge zemlje Istočne Evrope (Zapadni Balkan, Turska i Istočno partnerstvo) i da znatno nadmašuje vodeće geostrateške rivale - SAD, Kinu i Rusiju.
U većini zemalja Zapadnog Balkana i Turskoj EU ima "lavovski" udeo u ulasku direktnih stranih investicija, osim u Crnoj Gori i na Kosovu, gde učestvuje sa oko trećinom.
Ukrajina i Moldavija ističu se u Istočnom partnerstvu kao zemlje u kojima je EU daleko najvažniji strani investitor sa 71 odnosno 67% direktnih stranih ulaganja u 2020. U Belorusiji i Gruziji EU ima udeo od 41 odnosno 32% dok su investicije u Jermeniji i Azerbejdžanu jedva vredne pomena.
Rusija ima relativno veliki udeo direktnih stranih ulaganja jedino u Belorusiji, Moldaviji i Jermeniji.
Do sada Kina nije imala značajniju ulogu kao izvor direktnih stranih ulaganja u regionu u kojem prvenstveno deluje kroz finansiranje investicionih projekata zaduživanjem u okviru inicijative Pojas i put, navodi se u tekstu "Finansijske veze Istočne Evrope sa EU i drugim globalnim igračima".
Kina povećava uticaj
U periodu 2007-2021. vrednost kineskih investicija koje se finansiraju dugom na Zapadnom Balkanu i Turskoj premašila je 33 milijarde dolara, što je više od deset puta više od vrednosti njenih direktnih stranih investicija u tom podregionu.
Značaj tog podregiona kao investicione destinacije za Kinu povećan je u periodu 2014-2021, kada je vrednost investicija koje se finansiraju dugom više nego udvostručena u odnosu na period 2007-2013.
Najveći deo investicija u periodu 2014-2021. otišao je u Srbiju, gde je završilo 63% kineskih investicija podregionu. U međuvremenu je Turska izgubila relativni značaj za kineske investicije - njen udeo je pao sa 79% u 2007-2013. na 25% u 2014-2021.
Istočno partnerstvo i dalje ne privlači kineske investitore u velikoj meri.
Bankarski sektor
EU i drugi globalni igrači uspostavili su veze sa Istočnom Evropom i kroz bankarski sektor. U mnogim zemljama regiona (Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija na Zapadnom Balkanu; Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina u Istočnom partnestvu) banke iz EU su glavne strane banke.
Među globalnim igračima, jedino američke banke predstavljaju konkurenciju EU, mada uglavnom samo u Ukrajini.
Turska, Jermenija i Azerbejdžan imaju veliki udeo iz drugih zemalja - Britanije, zemalja Persijskog zaliva i nekih azijskih zemalja, dok Rusija verovatno ima značajan udeo u bankarskom sektoru u nekim zemljama Istočnog partnerstva.
Budžetska podrška
EU je jedan od vodećih svetskih pružalaca budžetske podrške, što uključuje direktne finansijske transfere javnim organima i privatnim kompanijama partnerskih zemalja koji su potrebni za sprovođenje reformi.
Ukupna budžetska podrška EU zemljama Zapadnog Balkana, Turskoj i Istočnom partnerstvu dostigla je 2,4 milijarde evra u 2020. Najviše je dobila Turska, 42% ukupne podrške, a sledi Srbija sa 16%.
Navodi se da su Zapadni Balkan i Turska značajniji od Istočnog partnerstva kao destinacija za budžetsku podršku EU i njihov udeo od 2007. je porastao za oko deset procentnih poena i dostigao 78% ukupne u 2020.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/Vlada Srbije/Pedja Vuckovic
