Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je pred članovima Predstavničkog doma Kongresa SAD da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu ključni element u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji bi doprineo novim priznanjima kosovske nezavisnosti.

Na pretresu pod nazivom "Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD", održanom na sednici Pododbora Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma za Evropu, Eskobar je 18. jula uveče rekao da je EU, uz snažnu podršku SAD, došla "do prekretnice" u februaru i martu, Sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i Implementacionim aneksom, prenosi Glas Amerike.

"Ključni element je ispunjavanje obaveze Kosova od 2013. godine da se uspostavi ZSO koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom da koordiniraju zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj", kazao je Eskobar, jedini svedok na pretresu.

Eskobar, koji je i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, dodao je da su se Kosovo i Srbija "čak složili da priznaju međusobno dokumente i nacionalne simbole", i da, po Sporazumu, "što je najvažnije, Srbija više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama".

Na pitanje predsedavajućeg Pododbora za Evropu, republikanca Tomasa Kina, da li može javno da kaže da je premijer Kosova Aljbin Kurti posvećen formiranju ZSO, a Beograd normalizaciji, Eskobar je rekao da "obe strane treba da počnu što pre da rade svoj posao".

Dodao je da SAD "žele veliki napredak ove godine" i da su prvi koraci na tom putu organizovanje novih lokalnih izbora na severu Kosova i povratak dijalogu.

Na pitanje republikanca Bila Hajzenge šta se čini da pet zemalja EU prizna Kosovo, Eskobar je naveo da je stalno u kontaktu sa tim državama i da kosovske vlasti treba da uvere te zemlje da su posvećene primeni sporazuma.

"Naša želja je da Kosovo bude članica NATO, EU i da ima stolicu u UN, ali neke od tih zemalja ne mogu da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, ili bilateralni sporazum Srbije i Kosova, već žele da vide sporazum o normalizaciji. Većina ovih zemalja bi da vidi kako Kosovo ispunjava svoj deo obaveza, a to je formiranje ZSO", naveo je Eskobar.

Dodao je da zato ohrabruje kosovsku vladu da formira ZSO, na način da ta organizacija ne narušava ustavni poredak Kosova, kako bi "već ove godine napravili pomak u kampanji priznavanja nezavisnosti".

"Do sada nisam dobio slaganje Vlade Kosova s tim", ukazao je Eskobar.

Potpredsednik Spoljnopolitičkog Odbora, republikanac Kit Self rekao je da bi sukob na Kosovu bio opasniji nego u Ukrajini i pitao zašto SAD u skladu sa američkim zakonima ne uvedu sankcije Srbiji sada zbog uvoza teškog naoružanja iz Rusije od 2017. godine.

Eskobar je odgovorio da se njegova služba ne bavi sankcijama, ali da mu je poznat proces.

"Zakoni koje pominjete iz 2017. nisu samo o kupovini ruskog naoružanja, da je to tako, imali bismo problem i sa Indijom, Kinom i drugima, u pitanju je količina i tehnička mogućnost kupovine. Zato stalno komuniciramo sa Srbijom u vezi sa rizicima koje preuzima. Imali smo sankcije za korupciju, ali ove sankcije koje pominjete su nešto drugo, i imaju veze sa ruskom politikom, čime se ne bavim", kazao je Eskobar.

Eskobar je istakao i važnost transatlantskih i evropskih integracija u borbi protiv "štetnih uticaja" Kine i Rusije, ali i protiv korumpiranih lokalnih aktera koji pokušavaju da destabilizuju region.

"Rusija ostaje ekskluzivni dobavljač prirodnog gasa za neke zemlje Zapadnog Balkana što predstavlja ozbiljnu pretnju regionalnoj bezbednosti. Čak i dok ratuje protiv Ukrajine, Kremlj šalje dezinformacije da bi unosio podele, nepoverenje i međuetničke i verske tenzije. Kina spaja suptilne narative koji potkopavaju poverenje u Zapad, a korozivnim investicijama zarobljava zemlje", naveo je Eskobar.

U uvodnom govoru Eskobar je naveo je da je američka politika na Zapadnom Balkanu utemeljena na principu kontinuirane integracije regiona u evroatlantske strukture.

"Integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera, učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavinu prava, te čini zemlje Zapadnog Balkana bezbednijim i prosperitetnijim, a time region boljim bezbednosnim i trgovinskim partnerom SAD", kazao je Eskobar.

Naveo je da SAD razumeju da na Zapadnom Balkanu postoje ogromne prepreke tim procesima, uključujući zaustavljeni napredak u demokratizaciji, korupciju, zavisnost od ruske energije, etnonacionalističke politike, te štetni strani uticaj i dezinformacije iz država poput Kine i Rusije.

Dodao je da to nisu nepremostivi problemi i da u njihovom rešavanju i ublažavanju tenzija pomaže angažman SAD, ali i da države tog regiona moraju same da preduzmu neophodne korake da bi se kvalifikovale za članstvo, prenosi Glas Amerike.

SAD će koristiti sva sredstva da spreče otcepljenje RS od BiH

Kada je reč o BiH, Eskobar je rekao da će SAD koristiti "sva moguća sredstva" da spreče predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika u njegovoj nameri da otcepi RS od BiH.

"Želimo da upotrebimo sva moguća sredstva da sprečimo nešto takvo. To znači jačanje EUFOR-ovih snaga, punu podršku visokom predstavniku (Kristijanu Šmitu) i mi s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Evropskom unijom radimo da zaustavimo novac, da se ne daje novac onima koji štete državi", kazao je Eskobar u svedočenju.

Po pisanju sarajevskih medija, Eskobar je kongresmenima poručio da treba da računaju na američku reakciju u Bosni i Hercegovini, kao i da SAD, uz Dodika, treba da sankcionišu još neke političare.

Dodao je i da "pojedini zvaničnici u privatnim razgovorima traže obustavu sankcija".

Upitan zašto EU ne uvode sankcije Dodiku, Eskobar je odgovorio da je to "dobro pitanje", podsetivši da je za to potreban konsenzus svih članica EU i ukazao da je potrebno izvršiti pritisak na Mađarsku.

Prethodno je republikanska kongresmenka En Vagner rekla Eskobaru da je potrebno sankcionisati one koji prete teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH.

Navodeći da su SAD garant Dejtonskog sporazuma, ona je istakla da je "mir u Bosni je skup, a oni koji prete moraju biti odgovorni".

Konstatujući da je povlačenje RS iz Ustavnog suda BiH ozbiljan pokazatelj eskalacije političke krize i da je Dodik najavio održavanje referenduma o statusu RS, Vagner je pitala Eskobara kako SAD nameravaju da to spreče.

Izvor: Beta

Foto: Beta