U Tirani se 16. oktobra sastaju lideri zemalja učesnica Berlinskog procesa, ali taj samit može da bude samo prateći događaj za ono što je suština, a to je dosledna, iskrena i jasna politika proširenja Evropske unije, piše žurnal za Međunarodnu politiku i društvo (IPG).

"Berlinski proces do sada je beležio samo ograničen napredak. U idealnom slučaju, predstojeći sastanak može da se iskoristi da bi se razplamsala nova dinamika, na čijem će kraju biti i kredibilna ponuda evropske integracije Zapadnog Balkana", piše IPG.

"Veće odavanje priznanja, inicijativa i postepeno uvezivanje regiona mogli bi biti korisni i za politiku proširenja, kako bi se probila dosadašnja dinamika 'čekamo na Brisel'", piše magazin IPG koji deluje pod okriljem Fondacije Fridrih Ebert bliske nemačkoj socijaldemokratskoj partiji SPD.

Uz ocenu da je u vreme osnivanja Berlinskog procesa EU verovala da će Zapadni Balkan i bez njenog ozbiljnog angažmana ostati čvrsto na evropskom putu, IPG piše da se ta računica nije ostvarila, a da je preispitivanje takve politike nametnuo ruski napad na Ukrajinu.

"Zato treba apsolutno pozdraviti to što nemačka i evropska politika rade na tome da isključe autopilota u svojoj politici u Jugoistočnoj Evropi", zaključuje IPG.

IPG podseća da je Berlinski poces pokrenut 2014, u vreme kada je Evropska komisija pod vođstvom Žan-Klod Junkera izričito odbacivala mogućnost skorijeg proširenja EU, i da je na neki način stvoren da popuni prazninu.

"Pri tome, proces nije zamišljen kao alternativa za članstvo država Jugoistočne Evrope (u EU), već je trebalo da kroz regionalnu initegraciju, obezbedi politički, ekonomski i socijalni napredak i učini da te zemlje budu spremne. Učinak inicijative je, međutim, ostao ograničen", ocenjuje IPG.

Dodaje se da su "sledile godine politike malih koraka, otezanja i blokada od strane vlada članica EU", a da je "zbog izvorne ideje da se Berlinski proces orijentiše na ono što je moguće, teme o kojima se pregovaralo postajale je sve tehnokratskiji i po obimu ograničenije".

IPG piše da Berlinski proces ipak, upravo u kontekstu konflikata u regionu, ima dva pozitivna elementa koje upravo sada treba jače naglasiti i koji su značajni i za čitavu evropsku politiku u regionu.   

Prvi je, kako se navodi, stvaranje formata za ravnopravnu saradnju svih država Zapadnog Balkana. IPG smatra i da je "nova verzija" Berlinskog procesa od 2022. godine "učinila Otvorni Balkan suvišnim, što treba pozdraviti".

Drugo, u toj novoj verziji predviđeno je i veće učešće država Zapadnog Balkana. "Od suštinske je važnosti da se zemlje Zapadnog Balkana jače identifikuju sa pocesom i da insistiraju na sopstvenom kreativnom prostoru", a da za to dobiju i neku vrstu priznanja od EU, piše IPG.

"Bez obzira na te elemente vredne pohvale, Berlinski proces može da bude samo deo slagalice u novom obliku saradnje između EU, njenih članica i država Zapadnog Balkana. Taj proces ostaje prelazno rešenje", piše IPG.

Naglašavajući da u fokusu treba da ostane ambiciozni projekat proširenja EU, autori komentara navode da je ta politika do sada patila zbog toga što se sama EU nije držala dogovora "reforme za napredak".

Kao primer, IPG navodi da Albanija, Kosovo i Severna Makedonija uprkos napretku u reformama "tapkaju u mestu", i Srbiju "u kojoj predsednik Vučić vlada sve autoritarnije" a koja se "u izveštajima EU o napretku nesrazmerno pozitivno ocenjuje".    

Pođednako neuspešna, politika proširenja je i zato što ne koristi svoj potencijal da bude motor transformacije u pravcu više demokratije i vladavine prava, i zato što joj nedostaje doslednost, smatra žurnal.

"Integracija može biti uspešna samo ako je put jasan i progres znači i napredovanje. Istovremeno, i odnos prema autokratama mora postati drugačiji", jer se "podilaženje u interesu navodne stabilnosti" i njihovo "izjednačavanje" sa demokratskim vladama "pokazalo ne samo kao pogrešno nego i kontraproduktivno".   

IPG smatra da "ozbiljna politika proširenja zato mora da predvidi i sankcije, u situacijama kada se ne poštuju osnovne vrednosti EU".

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Vlada Nemačke/Bergmann