Članice EU sa zapada bloka, uključujući Nemačku, Francusku, Španiju i Portugal, pojačavaju pritisak oko potrebe za reformom Unije dok se lideri spremaju da otvore formalne pregovore o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom u decembru.
U Uniji rastu bojazni da bi bez koraka ka reformi, a uz zamah oko proširenja, EU mogla da naraste na 30 i više članca bez koherentnog plana kako da efikasno funkcioniše i da se pretvori u neko Frankenštajnovo čudovište ili, još gore, UN, piše Politiko.
"Moramo da počnemo da se dogovaramo... kakav model želimo za širu EU u budućnosti", rekao je za briselski portal portugalski ministar za EU Tiago Antunes. "Kako će izgledati... sa više članica, ali više od toga, sa mnogo raznovrsnijim članicama", dodao je.
Trenutno se radi na formulisanju zajedničkih reformskih predloga, rekli su za Politiko zvaničnici četiri zemlje.
Dva zvaničnika su za Politiko u Berlinu rekla da će u četvrtak nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ugostiti kolege iz EU i zemalja u procesu pristupanja kako bi radili na predlozima.
Novi podsticaj za reforme EU stiže pred objavljivanje izveštaja o napretku Ukrajine i drugih zemalja koje teže članstvu u EU. Izveštaji će biti objavljeni 8. novembra.
U tom dokumentu, rekli su za briselski portal zvaničnici i diplomate EU, Brisel će preporučiti otvaranje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom uslovljeno "tehničkim" upozorenjem da zemlje treba da ostvare veći napredak, od izgradnje čvrstog i nezavisnog pravosuđa, do zaštite manjinskih prava i sprovođenja mera u borbi protiv korupcije.
"To neće biti male nego velike opomene", rekao je jedan francuski zvaničnik dodajući da to ne bi bio prvi put da Brisel prikriva velike političke implkacije tehničkim detaljima.
Takođe se u propratnom dokumentu uz poziv za konferenciju nemačke ministarke, u koji je Politiko imao uvid, ističe da neće biti "brzog puta" za Kijev. "Ne može biti brzog puta za bilo koju zemlju koja želi da se pridruži", upozorava se i dodaje da "i sadašnje i buduće članice EU moraju da se obavežu da će se temeljno pripremiti za izazove koje će doneti EU sa 30 i više članica".
Nemačkim upozorenjem samo se precizira ono što diplomate širom Unije govore mesecima iza zatvorenih vrata ali je to i "ukor" predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu koji je rekao da bi EU trebalo da primi Ukrajinu u članstvo do 2030.
Portugalski ministar rekao je da proširenje i reforma EU treba da idu "u korak" dodajući da je cilj da se taj princip ugradi u zaključke decembarskog samita lidera.
"Treba da imamo mapu puta za reforme i korake u proširenju", rekao je Antunes dodajući da svaki korak u proširenju treba da bude sinhronizovan sa korakom u reformi EU.
Portugal je ranije dao svoje predloge o reformi EU. Na samitu u Granadi u oktobru, portugalski premijer Antonio Kosta rekao je evropskim liderima iza zatvorenih vrata da nova EU treba da postane "višenamenska zgrada".
Antunes je objasnio da je ideja "zgrade ili kuće" da jasno stavi do znanja da "ne postoji hijerarhija", za razliku od "koncentričnih krugova" koje je predložila francusko-nemačka ekspertska grupa. Taj predlog je, prema njegovim rečima, uplašio neke zemlje da će završiti u drugorazrednoj EU.
"Očigledno je da postoji zajednička oblast koju dele sve zemlje članice, a to bi bilo bar jedinstveno tržište", zajedno sa drugim fundamentalnim politikama kao što su pravila konkurencije, carinska unija i trgovinska politika, rekao je Antunes.
On je dodao da bi postojale različite politike i da bi države članice mogle slobodno da biraju da li će biti njihov deo ili ne, da bi se stvorila Evropa "u kojoj se svi osećaju prijatno".
"Zemljama koje se više ne osećaju prijatno sa nivoom integracije u EU – recimo Mađarskoj – moglo bi biti dozvoljeno da odustanu od određenih politika, sve dok one ne sprečavaju druge zemlje da napreduju", prenosi Politiko.
Sa druge strane, Antunes kaže da ako neka zemlja želi više da se integriše, onda ulazi "u više soba i deli više politika sa drugim članicama".
"Ako ne želite toliko da se integrišete, onda samo imate tu zajedničku oblast i nekoliko drugih soba u kojima želite da učestvujete", rekao je Antunes.
Dodatne sobe, dodao je, mogle bi da uključuju zajedničku bazu za korporativne poreze, glasanje kvalifikovanom većinom o spoljnoj politici, veću solidarnost u pogledu migracija i politike blagostanja.
"Evropske vrednosti, vladavina prava, demokratija, osnovna prava – to je neosporno za sve, to su osnove kuće", istakao je Antunes, dodajući da bi troškove i koristi svake prostorije delile članice koje u njoj učestvuju.
Portugal je ukazivao da će pristupanje Ukrajine i drugih siromašnijih zemalja Uniji zahtevati nove izvore prihoda za EU, pri čemu bi gotovo sve sadašnje članice postale one koje neto doprinose kohezionoj politici imajući u vidu ogromne nejednakosti sa državama kandidatima.
Politiko se osvrnuo i na posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu Zapadnog Balkana ove sedmice, podsećajući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao da su njegov odnos prema Rusiji i pitanje Kosova dve najveće prepreke na putu ka EU.
"Komentari imaju negativan ton neposredno uoči izveštaja Komisije o proširenju, koji će oceniti napredak Srbije", piše Politiko.
Fon der Lajen je imala "toplije reči" za Crnu Goru, rekavši da je to mala balkanska zemlja koja je najviše napredovala u regionu u procesu pristupanja EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EK
