Ukidanje važećeg sistema po kome svaka članica EU daje jednog evrokomesara, koje je predložila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok dok se Unija sprema da omogući prijem novih članica do kraja decenije, verovatno bi izazvalo nezadovoljstvo u nekim manjim članicama bloka.
Berbok je predložila i posmatrački status za kandidate za EU na samitima lidera u Briselu pre članstva.
"Evropskom parlamentu i Komisiji ne može se jednostavno dozvoliti da rastu i rastu, da postaju sve veći", rekla je ona na Konferenciji o Evropi u ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu 2. novembra.
Dodala je da EU mora da donosi hrabre odluke. "Zemlja poput npr. Nemačke - spremni smo da u ograničenom vremenskom periodu radimo bez svog komesara", rekla je Berbok, prenosi Politiko.
Kao jednu od mogućnosti, nemačka ministarka je navela podelu velikih portfelja Komisije između nekoliko članica.
Takođe je političarka iz partije Zeleni predložila da se promeni pravilo o "jednoglasnosti" koje omogućava jednoj članici da stavi veto na inicijative EU u određenim slučajevima, uključujući oko veoma osetljivih pitanja poput oporezivanja i spoljne politike.
Predlozi Analene Berbok stižu dok se rasplamsava debata oko proširenja EU zemljama poput Ukrajine i onih sa Zapadnog Balkana pred ključni samit lidera EU u Briselu u decembru.
"Za nas je to situacija koja se dešava jednom u životu", rekla je Berbok i ukazala na "obnovljeni apetit" za proširenje među članicama od kada je ruski predsednik Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Ponavljajući nedavne komentare drugih ministara spoljnih poslova EU, Berbok je upozorila na "ili-ili" pristup proširenju predlažući da se zemljama u procesu pristupanja može dozvoliti da prisustvuju sastancima Saveta pre punopravnog članstva.
"Moramo da izbegnemo situaciju u kojoj ljudi veruju da je pristupanje 'ili-ili' stvar", rekla je nemačka ministarka na skupu u Berlinu, preneo je Politiko.
Ona je rekla i da EU mora da osigura da ljudi u zemljama kandidatima za članstvo, posebno mladi, dobiju priliku da učestvuju u prednostima EU u ranoj fazi, čak i pre punog članstva.
To bi uključilo, rekla je Berbok, dozvoljavanje studentima iz zemalja poput Severne Makedonije, Srbije i Turske da učestvuju u Erazmusovom studentskom programu ili smanjenje cene rominga i pojednostavljanje viznih procedura za građane kandidata za članstvo u EU.
Povezivanje fondova EU sa standardima vladavine prava takođe bi trebalo da bude deo politike EU, dodala je ministarka.
Zalažući se za odlučniju spoljnu politiku EU, Berbok je pozvala na unapređenje koordinacije između Spoljnopolitičke službe EU (EEAS) i Evropske komisije.
Međutim, nemačka ministarka je priznala nedavne podele u EU oko rata Izraela i Hamasa.
"Igramo različite uloge i zauzeli smo različite poglede... nije uvek lako naći zajednički jezik o tome. Nema lakih odgovora. Borba za kompromis uvek će biti deo EU", istakla je Berbok.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
