Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg je zajedno sa grupom koja se naziva "Prijatelji Zapadnog Balkana" pokrenuo inicijativu čiji je cilj da se smanji uticaj Kine i Rusije u jugoistočnoj Evropi, a zemlje Balkana bliže povežu sa Evropskom unijom.
Inicijativa treba da bude od koristi za obe strane. Zemljama kandidatima za članstvo u EU treba da omogući da glasnije artikulišu svoje zahteve, a i da ujedno razviju veću solidarnost i evropsko zajedništvo u spoljnopolitičkim pitanjima, koja, kako navodi agencija APA, u nekim zemljama još nije izražena.
Na taj način "treba osigurati prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije", nvodi se u dokumentu koji je 13. novembra predstavljen na sastanku šefova diplomatija EU u Briselu.
Austrijski šef diplomatije Šalenberg predstavio je grupu "Prijatelji Zapadnog Balkana" 23. juna na Evropskom forumu Vahau. Reč je o grupi članica EU koje se zalažu za ubrzavanja pristupanja regiona Uniji i žele da približe zemlje Zapadnog Balkana EU i pre stvarnog članstva.
Austrija je tu grupu osnovala zajedno sa Grčkom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom, Slovenijom i Češkom.
U non pejperu koji je 13. novembra predočen na sastanku Saveta EU zahteva se, između ostalog, da zemlje Zapadnog Balkana barem jednom u šest meseci učestvuju na tim sastancima šefova diplomatija EU.
"Kako je region izložen destabilišućim faktorima, kao što su maligni uticaj trećih država, hibridne pretnje, dezinformacije i ilegalne migracije, ova agenda treba da da i nove impulse za saradnju u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i da uspostavi redovnu strukturiranu razmena mišljenju sa našim partnerima u skladu sa etabliranim procesom EU i njenom politikom", piše u dokumentu.
"Pošto očekujemo da se naši partneri orijentišu prema spoljnoj politici EU, verujemo da bi ovakav intenzivniji dijalog produbio razumevanje za pozicije EU. Saradnja bi nam omogućila da de se odupremo pritisku izvana i ruskim i drugom štetnim narativima u regionu, koji su nespojivi sa vrednostima EU i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima", piše u non pejperu.
U dokumentu se predlaže i učešće zemalja Zapadnog Balkana na neformalnim sastancima ambasadora EU, više koordinisanih poseta regionu kao i usvajanje pravila o zajedničkom vokabularu kada je reć o trećim državama.
Predloženi su i redovni radni sastanci sa stručnjacima iz oblasti zaštite ljudskih prava, koji bi bili dopuna pregovorima EU i kandidata koji se odnose na pravosuđe i vladavinu prava. Navodi se i jačanje saradnje u oblasti kibernetske bezbednosti.
Jedan od predloga je i obuka mladih diplomata sa Zapadnog Balkana u državama potpisnicama inicijative, prenosi APA.
Glave teme sastanka ministara EU su situacija u Ukrajini i na Bliskom istoku, a kasno popodne planiran je susret sa predstavnicima šest zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegocine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije. Planirano je da se na tom sastanku, kojim će predsedavati visoki predstavnik Žozep Borel, i zatim na radnoj večeri pre svega razmotri saradnja u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici .
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
