Zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji koje napreduju u sprovođenju reformi trebalo bi omogućiti postepenu integraciju tokom pregovaračkog procesa, dati pristup fondovima i status posmatrača u relevantnim telima, navodi se u izveštaju koji su poslanici Evropskog parlamenta usvojili 23. januara.
Poslanici Odbora za spoljne poslove i Odbora za ustavna pitanja smatraju da procesi priprema za proširenje treba da se odvijaju paralelno i u EU i u zemljama kandidatima, kao i da ne treba unapred definisati rokove za pristupanje.
Evropskoj uniji je, istakli su, potrebna dugoročna politička vizija i institucionalne i finansijske reforme kako bi bila sposobna da primi nove članice.
"EU bi trebalo da postavi konkretne pojedinačne reformske ciljeve, mape puta i prelazne rokove za svaku zemlju u procesu pristupanja, bez brzih ili fiksnih unapred definisanih rokova za članstvo, jer bi to moglo uticati na integritet procesa pristupanja", navedno je u saopštenju odbora Evropskog parlamenta.
Poslanici EP smatraju da bi zemlje koje ostvare značajan napredak u reformama trebalo da budu u mogućnosti da se postepeno integrišu u zajedničke politike EU, kao što je jedinstveno tržište.
Takav napredak bi takođe trebalo da otvori pristup fondovima EU, od čega bi građani imali jasne koristi tokom celog procesa.
Poslanici EP su predložili i da se zemljama kandidatima dodeli status posmatrača u relevantnim telima i institucijama EU, uključujući Evropski parlament, u početku na osnovu privremenih aranžmana, kao i da se uspostavi posebna pozicija komesara za proširenje.
"Diferencirana integracija je deo rešenja za efkasnu i produbljenu proširenu EU, ali ne može da dovede do bilo kakvog slabljenja njenih vrednosti", istakli su poslanici EP.
Proširenje je veliki finansijski izazov za EU, posebno u pogledu kohezione i poljoprivredne politike, kao i prilika za reformu tih politika, naveli su poslanici, dodajući da su potrebni pravilno finansirani višegodišnji finansijski okvir i efikasniji budžet EU. To bi omogućilo EU da preuzme nove obaveze uz nastavak sprovođenja postojećih programa i političkih prioriteta.
Poslanik Petras Auštrevičius rekao je da je proširenje EU istorijska prilika za postizanje ujedinjene, bezbedne i mirne Evrope.
"Krajnje je vreme da se unaprede pristupni pregovori EU sa zemljama kandidatima. Predlažemo zajednički pristup prema kojem proširenje i institucionalne reforme EU i reforme odlučivanja moraju da idu ruku pod ruku i da ojačaju EU i ispune obećanje dato zemljama kandidatima", rekao je Auštrevičius.
Poslanik Pedro Silva Pereira je kazao da je to prvi zajednički izveštaj o proširenju dva odbora Evropskog parlamenta.
"Ova vežba je jasno pokazala geostrateške aspekte proširenja i potrebu za reformama u zemljama kandidatima, paralelno sa potrebom za reformama na nivou EU kako bi se mogle apsorbovati nove članice", rekao je Pereira.
Poslanici EP su ocenili da su evropske institucionalne i finansijske reforme potrebne da bi EU imala "kapacitet da apsorbuje nove članice", navodi se u saopštenju.
Evroparlamentarci su u izveštaju pozvali na bolju zaštitu vladavine prava i demokratskih vrednosti EU od nazadovanja u sadašnjim i budućim zemljama članicama što će osigurati da proširenje ojača Uniju.
EU bi, kako se navodi, trebalo da se reformiše u cilju efikasnijeg delovanja, a to uključuje i odustajanje od jednoglasnosti u odlučivanju.
"Institucionalne reforme pre proširenja takođe moraju da se pozabave implikacijama proširenja na sastav Parlamenta, kao i brzu reviziju funkcionisanja Saveta, kao što je sistem rotirajućeg predsedništva Saveta. Izračunavanje praga za glasanje kvalifikovanom većinom takođe treba preispitati kako bi se poboljšala ravnoteža između većih i manjih država i postavili viši pragovi za najvažnije odluke", navodi se u saopštenju.
Izveštaj dva odbora usvojen je sa 56 glasova za, 20 protiv i šest uzdržanih, a trebalo bi da bude podnet na drugoj plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, koja će biti održana od 26. do 29. februara.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: European parliament
