Predizborni period u Severnoj Makedoniji obeležava retorika podela i polarizacije, a mogućnost da favorit VMRO-DPMNE formira vladu može zavisiti od njene sposobnosti da napravi kompromis oko ključnih pitanja, navodi Zdravko Veljanov u analizi koju je napisao kao deo bloga Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Prvi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji biće održan u 24. aprila, a drugi u 8. maja, zajedno sa parlamentarnim izborima.
Predstojeći predsednički izbori u Severnoj Makedoniji biće najneizvesniji izbori u poslednje vreme, a građani će imati širok spektar kandidata za izbor, čije se političke pozicije protežu od krajnje levice do krajnje desnice, ocenjuje Veljanov, viši analitičar Vladinog instituta za transparentnost u Budimpešti i gostujući saradnik u Centru za studije jugoistočne Evrope u Gracu.
Istovremeno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora će izgleda biti posebno izazovno za najveće partije centra.
Kada su u pitanju parlamentarni izbori, ankete ukazuju na pobedu partije desnog centra VMRO-DPMNE, ali da li će moći da formira vladu ili da li će njen predsednički kandidat moći da osvoji veći broj glasova u drugom krugu, može zavisiti od njene sposobnosti da napravi kompromis oko ključnih pitanja.
"Iz ovog predizbornog perioda proizilaze dva trenda: retorika podela i polarizacije predsedničkih kandidata i teškoće sa pregovaranjem o potencijalnim izbornim koalicijama", navodi se u tekstu koji je objavio BiEPAG.
Izazivači i u makedonskom i u albanskom bloku, dodaje se, pokušaće da uzdrmaju vladajuću koaliciju u nastojanju da dodatno diverzifikuju parlament.
Analizom partijskih programa, objava na društvenim mrežama i prethodnih izbornih ciklusa, Veljanov je utvrdio da postoji "iznenađujuće malo varijacija među političkim partijama kada je u pitanju njihovo pozicioniranje levo-desno".
Osim dve partije u 2020. Levica i Integra, većina ostalih partija je grupisana u sredini.
"Nije iznenađujuće da je Levica imala najlevičarskiji program, dok kampanja Integre od 2020. godine odražava njihov status krajnje desnice", navodi se u analizi.
Tokom poslednjih parlamentarnih izbora došlo je do suštinskog pomeranja SDSM i VMRO-DPMNE i dok se program SDSM pomerio ulevo u poređenju sa svim prethodnim programima, program VMRO-DPMNE za parlamentarne izbore 2020. pomerio se više udesno.
Kada je u pitanju pozicioniranje stranaka na tradicionalističko-integracionističkoj osi, u tekstu se ukazuje da je većina partija tokom čitavog perioda analize okrenuta nešto više udesno, ka tradicionalističkom spektru.
U tom pogledu su pozicije Levice i Integre bliže jedna drugoj, što je rezultat prilično agresivnog jezika koji je Levica koristila u kampanji 2020. godine, a koji se fokusirao na "Prespanski sporazum" i njenu kampanju za eklektičnije pozicioniranje zemlje u odnosu na Zapad u onome što tvrdi da je multipolarni svet.
U tekstu se navodi da aktivnosti na Tviteru sa poslednjih parlamentarnih izbora 2020. dva vodeća kandidata dve najveće političke partije ukazuju na to da ove stranke imaju tendenciju da ublaže svoju retoriku na društvenim mrežama u odnosu na partijske programe iz iste godine.
"Čini se da razočarenje procesom evropskih integracija u poslednjih nekoliko godina i nerešena bilateralna pitanja koja se stalno pojavljuju, čak i tokom ovih izbora, sve više vode stranke ka tradicionalističkoj osovini", ocenjuje se u analizi.
Iako će proces pridruživanja EU i dalje biti centralna tačka partijskih agendi, povezani bilateralni spor s Bugarskom i globalno pozicioniranje zemlje takođe će biti važna pitanja.
Kada je u pitanju osovina levica-desnica, pad životnog standarda građana, rastuća inflacija, uz višestruke izazove zdravstvene politike i rasprostranjenu korupciju nalaze se na vrhu ključnih reči identifikovanih u analizi.
"Dakle, kako se izbori zahuktavaju, građani treba da očekuju izuzetno raznoliku ponudu i na levo-desnom i na integracionističko-tradicionalističkom ideološkom spektru", zaključuje se u tekstu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
