Podrška članstvu u EU opada u Srbiji, a više od trećine građana smatra da bi zemlja u spoljnoj politici trebalo da bude uglavnom ili potpuno okrenuta Rusiji, pokazuje novo istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) u zemljama Zapadnog Balkana.
Svaki 10. građanin misli da spoljopolitički kurs Srbije treba da bude potpuno pro-EU i prozapadni, najveći broj ispitanika je protiv bilo kakve saradnje s NATO, a za rat u Ukrajini najviše krive Zapad, dok samo 6% smatra da je Rusija odgovorna.
Ako bi referendum o pridruživanju EU bio održan danas, većina građana svih zemalja Zapadnog Balkana osim Srbije bi glasala za.
Članstvo u EU bi podržalo 40% građana Srbije, manje nego prema istraživanju sprovedenom 2022, pre početka ruske invazije na Ukrajinu (44%).
Protiv članstva bi glasalo 34% ispitanika, 4% više nego pre dve godine.
U Severnoj Makedoniji i BiH bi za članstvo glasalo 68%, Crnoj Gori 79%, na Kosovu 89% i u Albaniji 92%.
Podrška članstvu je za dve godine pored Srbije opala samo još u BiH, za 8%.
"Postoji snažna želja širom Balkana za jačanjem ekonomskih veza sa zapadnim ekonomijama i pridruživanjem EU. Ova široka podrška pokazuje da ljudi u regionu veruju da dalja integracija u EU može da pomonge u postizanju održivog prosperiteta", izjavio je direktor IRI za Evropu Pol Makarti.
Većina građana Srbije (54%) ne misli da je EU ozbiljna u svojoj nameri da ponudi članstvo zemljama Zapadnog Balkana, dok u to veruje najviše građana Kosova (62%) i Crne Gore (59%).
Prema istraživanju, samo u Srbiji najviše ispitanika (49%) misli da je invazija Rusije na Ukrajinu poptuno ili donekle opravdana, dok u ostalim zemljama Zapadnog Balkana većina misli suprotno.
Rusko delovanje u Ukrajini je potpuno ili donekle neopravdano za 37% ispitanika u Srbiji, 53% u Severnoj Makedoniji, 61% u Crnoj Gori, 65% u BiH, 72% na Kosovu i 82% u Albaniji.
Samo 6% učesnika istraživanja u Srbiji misli da je Rusija najviše odgovorna za rat, dok 43% za to krivi Zapad, 10% Ukrajinu, a 36% smatra da su sve strane odovorne.
Najveći broj ispitanika u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori veruje da odgovornost snose sve strane, a u BiH, Albaniji i na Kosovu za rat najviše krive Rusiju.
"Iako su ovi brojevi uglavnom pozitivni, odgovori u Srbiji su zabrinjavajući. Ako su mir i bezbednost dugoročni ciljevi na Balkanu, bolja opcija za Srbiju je da odbaci ruske ponude i izgradi jače veze sa Zapadom", rekao je Makarti.
Na pitanje kakav bi spoljopolitički kurs njihove zemlje trebalo da bude, 31% ispitanika u Srbiji je reklo da bi trebalo da bude jednako okrenut Zapadu i Rusiji, 27% da treba da bude proruski uz zadržavanje odnosa sa EU i Zapadom, a 14% da treba da bude prozapadni ali da se održe veze s Rusijom.
U Srbiji je u odnosu na druge zemlje regiona najviše ispitanika koji podržavaju samo prorusku spoljnu politiku (12%) i najmanje onih koji podržavaju politiku samo orijentisanu ka EU i Zapadu (10%).
Velika većina građana Kosova (87%) i Albanije (82%) smatra da spolja politika treba da bude isključivo okrenuta EU i Zapadu, a isto misli i 39% ispitanika u BiH, 36% u Crnoj Gori i 31% u Severnoj Makedoniji.
U Srbiji je takođe najmanja podrška punom članstvu u NATO (3%), a najveća je na Kosovu (88%) i u Albaniji (85%).
Petina ispitanika je reklo da Srbija treba da bliže sarađuje s tom vojnom alijansom ali da ne bude članica, 30% podržava više komunikacije ali bez saradnje, a 39% je protiv bilo kakvih odnosa s NATO.
Rusija je najvažniji saveznik Srbije prema mišljenju 46% ispitanika, zatim Kina (14%) i Mađarska (5%), dok su najveća pretnja SAD (36%), Albanija (18%) i Kosovo (10%).
Srbiju kao najveću pretnju svojoj zemlji vidi najviše ispitanika na Kosovu, u Albaniji i BiH, a kao najvažnijeg saveznika u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
U istraživanju sprovedenom od 2. februara do 5. marta učestvovalo je više od 7.000 ljudi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Shutterstock
