Pred posetu Tirani 22. maja, britanski miistar spoljnih poslova Dejvid Kameron pozdravio je napredak u zajedničkim naporima Velike Britanije i Albanije da smanje ilegalne migracije.
Kameron je rekao da su prispeća malih plovila iz Albanije u 2023. smanjena za više od 90% jer su se dve zemlje borile protiv bandi krijumčara, i Britanija je sprečila gotovo 6.000 Albanaca (da uđu u zemlju), prema saopštenju ministarstva spoljnih poslova, prenosi AP.
Britanski ministar će u Tirani razgovarati o potrebi veće saradnje širom Evrope u vezi izazova migracije, uključujući organizovani kriminal, bezbednost Zapadnog Balkana i podršku obe zemlje Ukrajini suočenoj sa ruskom agresijom.
U saopštenju ministarstva navodi se da se "partnerstvo UK i Albanije ističe kao dobar primer prekidanja poslovnih modela grupa krijumčara, značajnog smanjenja opasnih prelazaka malih čamaca i pružanja prosperitetnije budućnosti za mlade Albance".
"Naše partnerstvo sa Albanijom korisno je za oba naroda i ključno je u borbi protiv ilegalne migracije", istakao je Kameron.
Prema britanskim vlastima i albanskim lokalnim medijima, Albanci su među 45.000 ljudi koji su 2022. gliserima stigli do Britanije. Oni kreću prema Britaniji u potrazi za bolje plaćenim poslovima nego u njima susednim Grčkoj ili Italiji, preneo je AP.
Visoki britanski zvaničnici u to vreme su o dolasku Albanaca govorili kao o "invaziji", što je dovelo do diplomatskih sporova. Albanski premijer Edi Rama rekao je da je to "luda priča" i pokušaj da se pokriju propusti britanske granične policije.
Albanci ne mogu da traže status azilanta u Britaniji jer se Albanija smatra sigurnom zemljom.
London i Tirana 2022. su potpisali sporazum o vraćanju Albanaca koji čamcima stignu u Britaniju. Takođe je London finansirao neke projekte, posebno na severoistoku Albanije, odakle je većina ilegalnih novopridošlih.
Prošle nedelje duž albanske granice sa Kosovom instalirana je "sofisticirana" mreža kamera i flota dronova da prati migrante na putu kroz planinske predele i identifikuje britanska vozila koja kriminalci koriste kako bi izbegli da ih otkrije lokalna policija.
Albanija, zemlja kandidat za EU, suzbila je bande krijumčara ljudi, iako nije primarni put za migrante, navodi AP.
Ta zemlja je 2019. postala prva van EU koja ima službenike Fronteksa na svojim granicama na jugu i istoku koje migranti obično prelaze, sve u cilju borbe protiv prekograničnog kriminala.
Podseća se i da je parlament Albanije u februaru odobrio da zemlja primi hiljade tražilaca azila iz Italije.
Kasni otvaranje migrantskih centara
U međuvremenu su mediji javili da je otvaranje dva centra za prijem migranata u Albaniji, koja finansira Italija, odloženo jer građevinski radovi još traju.
Izgradnja centra u luci Šenđin, koji treba da primi migrante koje je Italija spasla na moru, nije završena, rekao je direktor luke Sander Maraši, prenela je agencija AFP.
Otvaranje centra bilo je planirano za 20. maj.
Italija će pokriti troškove izgradnje, bezbednosti i medicinske nege tražilaca azila. Očekuje se da troškovi dostignu 750 miliona evra, javili su italijanski mediji.
Petogodišnji sporazum Albanije i Italije potpisan u novembru. Kritikovale su ga opozicione partije i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, iako ga je odobrila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, piše SeeNews.
Jedan centar za obradu podataka migranata biće u blizini luke Šenđin a drugi u unutrašnjosti zemlje, u selu Đader.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
