Stručnjak za jugoistočnu Evropu Ulf Brunbauer ocenio je da Berlinski proces nije postigao ono čemu su se stanovnici Zapadnog Balkana nadali, da ubrza ulazak njihovih zemalja u Evropsku uniju, i da u regionu sve veći broj ljudi više i ne veruje u proces evrointegracija.
"Imam utisak da se napredak postignut poslednjih godina ponovo poništava. U zavisnosti od političke orijentacije pojedinih vlada, konstatno dolazi do razgrađivanja demokratskih institucija", rekao je Brunbauer, koji je profesor istorije istočne i jugoistočne Evrope na univerzitetu zu Regensburgu, za nemački dnevnik TAZ (Die Tageszeitung).
Brunbauer, koji je u Lajbnic institutu direktor odeljenja za istočnu i jugoistočnu Evropu, rekao je da i mediji na Zapadnom Balkanu samit Berlinskog procesa doživljavaju kao pokaznu vežbu priliku da se malo privuče pažnja međunarodne zajednice na region, ali da niko ne veruje da je članstvo u EU moguće pre 2030. godine.
Upitan kako vidi budući razvoj Zapadnog Balkana, Brunbauer je rekao da je "sve više pesimista". "Plašim se da će za nekoliko godina jedva neko i živeti u tim zemljama. Tada će postojati samo politička elita koja će vladati sama sobom i malobrojnim starim ljudima koji ne mogu da emigriraju", rekao je Brunbauer.
Zato bi, naglasio je, za njega najbolje rešenje za Zapadni Balkan bilo "rešenje u vidu velikog praska". "Brz i istovremeni prijem svih šest zemalja u Evropsku uniju. Vremenski različit prijem samo će doneti više problema nego rešenja. Istovremeno treba da bude jasno da te zemlje, prvenstveno Srbija, prvo treba da reše svoje bilateralne konflikte", rekao je Brunbauer.
Precizirao je da za Srbiju jasan uslov za prijem treba da bude priznanje Kosova, i da u suprotnom treba prekinuti proces integracije. "EU mora da prestane da svojim subvencijama finansira korupirane elite", zaključio je Brunbauer.
On je dodao da ne očekuje ništa ni od završne izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca, jer će ona "najkasnije za mesec dana biti zaboravljena", a to "neće biti prva završna deklaracija koja će doživeti takvu sudbinu".
"EU postavlja dvostruke standarde. Tako to vide ljudi na terenu. Sa jedne strane, vide da postoje zemlje poput Mađarske, koje konstantno krše evropsko pravo. Tamo više nema funkcionalne demokratije. I ljudi se pitaju: zašto se pred moju zemlju postavljaju tako visoka očekivanja, kada i same članice EU razgrađuju demokratiju", rekao je Brunbauer za levičarski dnevnik TAZ.
Brunbauer je rekao da je zvanično i dalje na snazi ono što je kancelar Šolc rekao 2022. godine da zemlje Zapadnog Balkana što je moguće brže želi da vidi u EU, ali je dodao da u ovom trenutku ne vidi političku volju, i da ona možda u najvećoj meri postoji kod Evropske komisije.
"Posle ruske invazije na Ukrajinu region je jače došao u fokus. Nemačka je htela da spreči da Zapadni Balkan postane crna rupa gde će Rusija izgraditi svoj uticaj. Ali elan je nestao. Ne verujem da su sve članice EU stvarno zainteresovane za brzu realizaciju članstva (Zapadnog Balkana)", rekao je Brunbauer.
Govoreći o kriterijumima za članstvo iz Kopenhagena, koji pretpostavljaju institucionalnu stabilnost i vladavinu prava, Brunbauer se saglasio da taj kriterijum u ovom trenutku ne ispunjava nijedna zemlja Zapadnig Balkana. "Ali to nisu ispunjavale ni Bugarska i Rumunija 2007. A ipak je bilo važno da budu primljene. U to vreme bi negativne političke posledice za EU bile veće da nisu primljene", rekao je profesor.
"Trebalo bi sa malo mašte razviti nove modele pristupanja. Trenutno nema previše političke energije za to kako bi EU trebalo da se interno promeni, kako bi ponovo mogla da prima" nove članice, dodao je on.
Teoretska mogućnost članstva je, prema njegovim rečim, i motivacioni faktor na Zapadnom Balkanu, ali očigledno nije dovoljna za okonča etablirane nedemokratske i koruptivne prakse.
"Ovde imamo posla sa mazanjem očiju. Ta perspektiva postoji, ali ona nije dovoljna da stvarno nešto promeni", ocenio je Brunbauer. Ocenio je i da bi od sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA, bilo bolje kada bi zemlje regona dobile pristup jedinstvenom tržištu EU, što bi "moglo da se realizuje i pre punog članstva u političkim strukturama Unije".
Međutim, na pitanje koliko je takva postepena integracija u EU realna, odgovorio je da je problem to što su privrede na Zapadnom Balkanu uglavnom male i neatraktivne, i da zbog snažnog državnog uticaja ne postoje prave tržišne privrede.
"Srbija je sigurno najizrazitiji primer. To je zemlja koja je u međuvremenu na Zapadnom Balkanu postala najautoritarnija. Više nema demokratije, privreda je korumpirana", ocenio je Brunbauer.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Lajbnicov institut za izučavanje istočne i jugoistočne Evrope IOS
