Poslanik nemačkog Bundestaga Peter Bajer izjavio je 13. maja da već postoje konkretni dokazi povlačenja SAD sa Zapadnog Balkana i da taj vakuum koji nastaje zbog smanjenja aktivnosti Vašingtona u regionu mora da popuni Evropska unija.

Bajer je na vebinaru "Povlačenje SAD sa Zapadnog Balkana? Promena u spoljnoj politici SAD i njene posledice" rekao da je sečenje američke pomoći regionu već zaustavilo neke jako važne projekte, između ostalog u oblasti demokratije i vladavine prava.

Eventualno povlačenje SAD ima i ključni uticaj na bezbednosti, Eufor u BiH, Kfor na Kosovu i na potencijalno izbijanje tenzija, što će Rusija ili duge sile nastojati da iskoriste, rekao je član demohrišćanske CDU Bajer, koji je dugi niz godina u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu bio koordinator za transatlantske odnose.

Lekcija koju treba da naučimo je da mi iz EU treba da popunimo prazninu koja nastaje u oblasti razvoja demokratije, očuvanja bezbednosti, a EU mora biti puno jasnija u tome i treba da govori puno više o uslovima, ali i podsticajima, rekao je Bajer na panelu u organizaciji nemačkog Društva za Jugoistočnu Evropu.

On je pozvao EU da se sada više nego ikada fokusira na neke projekte koji su ostali bez američkih finansija i podrške i popuni praznine u borbi protiv kriminala, korupcije.

Bajer je ujedno naglasio da ne treba samo prstom upirati u SAD, nego da je EU bila neuspešna na Zapadnom Balkanu.

Potrebno je, rekao je, povratiti na Zapadnom Balkanu poverenje u EU i njen kredibilitet. Evropa je bila odsutna iz regiona, slaba, nije imala pravi plan, koherentan pristup, što ima, ne potpuno, ali pre svega veze sa procesom proširenja i to treba promeniti, rekao je nemački političar.

Vakuum koji SAD ostavljaju za sobom, nije kraj transatlantskih odnosa, a promena angažmana, možda i nema veze samo sa politikom, nego i sa nekim poslovnim aktivnostima porodice američkog predasednika Donalda Trampa u regionu, napomenuo je Bajer. 

Kao primer je naveo da je pre izvesnog vremena sin predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, kojem su SAD uvele sankcije, bio kosponzor večere sina američkog predsednika, Donalda Trampa juniora.

Napomenuo je, međutim, da je za sada vrlo teško shvatiti koji je koncept nove administracije SAD, kakvi se budući koraci mogu očekivati i kakav će uticaj američke politike biti na Evropsku uniju i Zapadni Balkan i da to još uvek ne znaju ni mnogi saradnici u Stejt departmentu i Nacionalnom savetu za bezbednost u Vašingtonu.

Spomenuo je i neka upražnjena ambasadorska mesta u regionu što, kako je rekao nije neuobičajeno kada se menja administracija SAD, ali je dodao da tek treba videti da li ona biti i popunjena.      

Bivši izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Sracin rekao je da se već sada oseća ćutanje američkih ambasada i odsustvo američke politike. Podsetio je da su SAD i vodeća snaga u NATO i ocenio da deluje kao da se sada povlače i iz dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi utz posredovanje EU. 

Saracin je takođe ocenio da EU sada treba da uskoči na mesto SAD. 

Saracin je rekao da je putovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu jasan signal da je njemu nešto potrebno od Rusije. Politički zatvorenici u Srbiji su, prema njegovim rečima, neto novo i sada se dešava rusifikacija Srbije. Dodao je da ne samo što se SAD povlače, nego se nameće i pitanje ko će stupiti na njihovo mesto i ko je u stanju da to uradi. 

Sa prethodnom američkom administracijom to se ne bi dogodilo, ocenio je Saracin. SAD su, prema njegovim rečima, gurale reforme, a nekada su ih i malo grubljim metodama nametale.  

Dodao je međutim, da je povlačenje SAD jedan problem, a da bi i njihov povratak takođe bio problem. On je izrazio sumnju da se Tramp i njegov bivši izaslanik za Zapadni Balkan Ričard Grenel uopšte sećaju Vašingtonskog sporazuma Beograda i Pristine, a i da je Zapadni Balkan za njih dovoljno privlačan da dobiju minutažu na američkoj televiziji.

EU, prema njegovim rečima, mora vrlo ozbiljno da nastupi i kaže: ako želite članstvo, ovo su uslovi koje morate da ispunite. Saracin je rekao da će nova nemačka vlada biti angažovana na Zapadnom Balkanu, ali da je za to potrebna i cela EU. 

Viši analitičar za Zapadni Balkan u ekspertskoj organizaciji Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI) Adnan Ćerimagić ukaza je na bezbednosni aspekt angažmana SAD u regionu i upitao ko će stupiti na to mesto, prikupljati obaveštajne podatke i sprečavati da tenzije i incidenti  prerastu u nešto teže, kao što su to SAD učinile posle napada u Banjskoj, na Kosovu, i posle separatističkih napada Milorada Dodika na institucije BiH. 

Od početka Trampove administracije smo videli obnovu krizu u BiH, i iako SAD zvanično nisu promenile stav o Dejtonskom sporazumu i stabilnosti BiH i regiona, ulažu  mnogo manje energije i diplomatskih napora, rekao je Ćerimagić. 

On je rekao da u Sarajevu diplomatsko osoblje američke ambasade jednostavno nije prisutno, što je za Beograd potvrdila i Vukosava Crnjanski iz NVO Crta. U Srbiji se stiče utisak da je prisustvo SAD u politici naprosto nestalo, rekla je Crnjanski.

Crnjanski je rekla da je to postalo posebno izraženo sa nestankom američke agencije za međunarodnu pomoć USAID, kao svojevrsnog čuvara demokratskih vrednosti.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto:  Evropski parlament