Bugarska ponovo posle izbora ide u neizvesnu političku budućnost, ali je jasno da se doskorašnji premijer Bojko Borisov i njegova stranka desnog centra GERB neće vratiti na vlast, piše 14. jula Fajnenšel tajms uz ocenu da samo zbog toga Bugari i Evropljani imaju razloga da se raduju.
Vladavina Borisova vezuje se za period ucena zbog čega je Bugarska postala mrlja reputaciji EU koja podržava vladavinu prava, stavljajući se u ravan sa autokratskom Mađarskom i Poljskom. Raširena korupcija i zloupotreba fondova EU sputavali su najsiromašniju zemlju bloka i usporili njen ekonomski razvoj, o čemu svedoči sve veći jaz sa susednom Rumunijom, piše FT.
Korupcija je takođe okrenula mnoge Bugare protiv demokratskog procesa. Iako se na površini činilo da dolazi do smenjivanja na vlasti između glavnih partija, one su prečesto delile plen između sebe. Česti primeri političara u međusobnom dogovaranju, stvorili su konspirativni način razmišljanja što delimično objašnjava zašto Bugarska ima najlošije pokazatelje vakcinacije protiv korona virusa u EU.
FT ocenjuje da je sramota EU to što je tokom većeg dela mandata Borisova Brisel zatvarao oči pred pogrešnim trošenjem novca poreskih obveznika EU, pred zloupotrebama sudskih i tužilačkih ovlašćenja i klijentelističkim praksama koje su zacementirale nekadašnje izbacivače iz noćnih klubova na vlasti.
Kada je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena u junu uvela sankcije dvojici bugarskih oligarha i visokom bezbednosnom zvaničniku, to je poslužilo kao još jedna optužnica za nečinjenje Evrope, navodi FT i dodaje da je Borisov tako dugo mogao da se izvlači jer je izbegavao da pravi probleme svojim partnerima u EU.
Za razliku od poljskih i mađarskih kolega, on nije izabrao sukob sa Briselom niti je demonizovao manjine da bi raspalio svoju konzervativnu bazu. Održavao je dobre odnose sa Rusijom i Turskom, a da nije služio njihovim interesima. Bio je odan Evropskoj narodnoj partiji desnog centra i njenom svetlu vodilji - nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Sa lojalnošću je došla i politička zaštita, ocenjuje FT.
Sada je, dodaje list, na Slavi Trifonovu, folk pevaču i popularnom TV voditelju da pokuša da formira vladu. Njegova antielitistička partija "Postoji takav narod" (ITN) na prvom je mestu posle izbora 11. jula, sa oko 24% osvojenih glasova.
Izuzetno je to što ta nekonvencionalna stranka nije vodila kampanju, nema politički program i gotovo nema prepoznatljiva imena, navodi FT i dodaje da Trifonov već dugo koristi svoju TV emisiju za okupljanje protiv korumpirane elite. Birači su mu dali lični mandat, ali malo ko ima predstavu šta će s njim raditi, a neki se pitaju da li će se novi tvrdi momak mnogo razlikovati od starog tvrdog momka.
FT podseća da je dan posle izbora, bez konsultacija sa druge dve reformističke stranke, Trifonov rekao da će ITN pokušati da vlada sam dodajući da to ne sluti na dobro za transparentnost i izgradnju konsenzusa koji su Bugarskoj potrebni, posebno ako želi da krene u reformu javnog tužilaštva i sudova, koja je ključna za borbu protiv korupcije.
Privremena administracija, postavljena nakon neizvesnog glasanja u aprilu, već je počela da razotkriva nepravilnosti, otpušta korumpirane službenike i uspostavlja transparentnije procese nabavki,ocenjuje FT.
Fragmentirana i polarizovana politika znači nestabilnost i verovatno nove izbore uskoro, ali čistija vlada je, možda, još uvek moguća, zaključuje se u tekstu.
Izvor: Beta/The Financial Times
Foto: Beta/AP
