Danska namerava da pojača svoje vojno prisustvo u regionu Baltika kako bi poslala signal u jeku ekslacije napetosti sa Rusijom. Istovremeno, baltičke države pregovaraju sa saveznicima iz NATO o jačanju vojnih kapaciteta alijanse na njihovim teritorijama.
Danska vlada je posle konsultacija sa članovima spoljnopolitičkog odbora parlamenta odlučila da u region Baltika uputi fregatu Peter Vilemos, četiri lovačka aviona F-16 i ukupno 230 vojnika.
Avioni će u januaru stići u Litvaniju, gde će biti stavljeni pod komandu NATO. Fregata će služiti za patroliranje na Baltiku. I avioni i brod će u regionu ostati najmanje tri meseca.
"To šalje snažan signal da i Danska nosi deo odgovornosti za kolektivnu bezbednost alijanse. MI smo zajedno sa NATO spremni za konstruktivni dijalog sa Rusijom, kako bi se našlo diplomatsko rešenje, ali moramo da preduzmemo i mere opreza", prenelo je minstarstvo odbrane izjavu šefa danske diplomatije Jepea Kofoda.
Dansko ministarstvo odbrane već je ranije baltički region opisalo kao dansko predvorje, i ocenilo da on predstavlja jedan od najvećih izazova za bezbednost zemlje. U Estoniji je u okviru snaga NATO već stacionirano 200 danskih vojnika.
Baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija, vode pregovore sa NATO da se dodatno pojačaju snage alijanse na njihovom tlu, potvrdila je 13. januara za Rojters estonska premijerka Kaja Kalas.
Tri države, deo negadašnjeg Sovjetskog saveza, od 2004. su članice NATO i već dugo traže od alijanse jači angažman na njihovom tlu.
"Naravno, razgovaramo sa saveznicima da pojačaju svoje prisustvo kako bi delovale odvraćajuće. Ako pogledate mapu, baltičke države su kao enklava NATO i zato imamo svoja strahovanja", rekla je Kalas.
Ona je rekla da zapad vodi konstruktivne pregovore sa Moskvom, ali i da treba da stavi Rusiji do znanja da će ako izazove eskalaciju tenzija sa Ukrajinom, platiti visoku cenu u vidu ekonomskih sankcija.
Rusija zahteva od NATO da obustavi jačanje vojnih snaga na teritoriji njenih suseda i širenje na istok. Moskva je 12. januara članicama NATO ponovo na sastanku Saveta NATO-Rusija u Briselu predočila kakve bezbednosne garancije od njih očekuje.
Moskva negira bilo kakve agresivne namere prema Ukrajini, navodeći da ima suvereno pravo da vojsku na svojoj teritoriji raspoređuje kako hoće.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je posle gotovo petočasnvnog sastanka da između dve strane ostaju duboka neslaganja koja će biti teško premostiti.
"Samo su Ukrajina i 30 saveznica ti koji mogu da odluče kada će Ukrajina postati članica NATO. Niko drugi, a Rusija naravno nema pravo veta", ponovio je Stoltenberg.
Stoltenberg je rekao i da će mogućnost pojačanja alijanse na teritorijama istočnih saveznika biti ozbiljno razmotrena, a da bi eventualna agresija Rusije na Ukrajinu samo ubrzala odluku.
Neimenovani diplomata NATO rekao je da bi pitanje jačanja vojnih snaga na Baltiku moglo da bude razmotreno već na sastanku ministara odbrane alijanse sredinom februara.
Jedinice NATO upućene su u Litvaniju, Letoniju, Estoniju i Poljsku posle ruske aneksije Krima 2014. i u tim zemljama se nalazi po oko 1.000 vojnika NATO.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: NATO
