Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel priznao je nakon uvođenja početnog seta sankcija Rusiji zbog situacije u Ukrajini da bi blok "mogao da ide dalje" ali je rekao i da se moraju praviti kompromisi kako bi se "podesile" pozicije svih zemalja.
Kako je rekao Borel, EU je spremna da uvede dalje sankcije Rusiji ako se situacija na granici pogorša i postane nasilnija.
"Nismo pokazali sve karte na početku", rekao je Borel i nazvao paket usvojen 22. februara "prvim korakom".
"Bojimo se, verujemo da ta priča nije završena", kazao je šef evropske diplomatije.
Nekoliko EU diplomata reklo je da je usvojena prva runda sankcija paketa koji bi mogao da ima četiri faze.
"Možemo da ih pojačamo zavisno od razvoja situacije", rekao je zvaničnik EU dodajući da je Unija koordinisala akcije sa SAD.
Prvi paket sankcija EU protiv Rusije obuhvata mere protiv onih koji su umešani u "nezakonitu odluku" i banaka koje finansiraju ruske vojne i druge operacije na teritorijama Donjeck i Lugansk.
Takođe su predložene mere uperene na sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i finansijskim tržištima i uslugama EU u cilju ograničenja finansiranja "eskalacione i agresivne politike" i mere usmerene na trgovinu dva separatistička regiona sa EU, kako bi "odgovorni jasno osetili ekonomske posledice svojih nezakonitih i agresivnih dela".
"Postigli smo dogovor da usvojimo paket sankcija. Ovaj paket sankcija će pogoditi Rusiju, i to će mnogo boleti", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel posle sastanka u Parizu.
Borel je naveo da je na listi sankcija 351 predstavnik ruske Dume koji je glasao za priznavanje regiona, kao i 27 pojedinaca i entiteta, gde se obuhvataju donosioci odluka, predstavnici odbrambenog sektora i finansijske institucije koje su podržavale ruske operacije.
Mere predviđaju i zabranu trgovine ruskim državnim obveznicama u Evropi.
Borel je istovremeno pohvalio odluku Nemačke da zaustavi kontroverzni gasovod Severni tok 2 zbog ruske agresije na Ukrajinu čime je, prema njegovim rečima, "kompletiran" prvi paket sankcija.
Kako je rekao jedan zvaničnik EU, preduzimanje koraka da se Rusiji ograniči ili zabrani pristup globalnom sistemu međubankarskih plaćanja SWIFT sa sedištem u Belgiji, koji se koristi za ruske tokove novca, "nije deo prvog paketa" sankcija. On nije rekao da li bi to moglo da se doda kasnije.
Unutrašnji otpori
EURACTIV piše da, iako se brzo delovalo sa prvom fazom sankcija, članice EU nisu potpuno složne kada se radi o Rusiji i njihovoj zavisnosti od isporuka gasa iz te zemlje.
To bi potencijalno moglo da komplikuje usvajanje naredne faze sankcija i neki zvaničnici i diplomate EU izrai su bojazni da bi one mogle da budu "razvodnjene".
EU zvaničnici i diplomate kažu da se članice po tom pitanju mogu svrstati u tri grupe, u zavisnosti od njihove posvećenosti narednim fazama "kaskadnog paketa sankcija".
Neke zemlje, poput Austrije, Mađarske i Italije koje se smatraju nabližim saveznicima Moskve u bloku, prednost daju mnogo limitiranijim sankcijama ili da se izbegne provociranje Putina, ili da izbegnu potencijalne posledice po svoje ekonomije.
Kada je reč o glasovima da Austrija i Nemačka nastoje da ublaže sankcije EU, austrijski kancelar Karl Nehamer je nakon sastanka vlade 22. februara rekao da su to samo "glasine koje su najverovatnije posledica kampanja dezinfromacija koje su došle sa konfliktom".
Grupa umerenih članica želi da se sveobuvatne mere o kojima se razgovaralo poslednjih nedelja za slučaj ruske invazije na Ukrajinu sprovedu kada dođe do dalje eskalacije od strane Moskve.
U trećoj grupi su baltičke i članice EU iz centralne i istočne Evrope koje se zalažu za hitno uvođenje oštrih sankcija "pošto Rusija već pokazuje vojnu agresiju prema Ukrajini priznavanjem separatističkih entiteta".
"Kako reagujemo kao EU, definisaće naš karakter i budućnost Evrope", rekao je 22. februara novinarima u Briselu zamenik ministra spoljnih poslova Litvanije Arnoldas Pranckevicius.
Kako prenosi EURACTIV, paket sankcija će biti finaliziran i potpisan od strane ambasadora EU po ubrzanom postupku najkasnije do 23. februara posle podne.
Od Srbije kao kandidata za EU očekuje se usklađivanje
Portparol EU Peter Stano rekao je 22. februara da se od "zemalja u procesu pristupanja očekuje da se usklade sa odlukama EU".
"Srbija je zemlja kandidat i zato se od nje očekuje da se uskladi sa odlukama EU u domenu spoljne i bezbednosne politike", dodao je Stano.
Srbija je više puta ponovila da poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali se Beograd do sada nije priključivao sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije Krima 2014, niti je glasao za usvajanje rezolucija UN kojima se osuđuje aneksija i konstatuje kršenje ljudskih prava na Krimu.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
