Poslanici Evropskog parlamenta pozivaju EU da zabrani "prodaju" državljanstva i regulisanja boravišta u zamenu za finansijska ulaganja. Zahvaljujući tim šemama u nekim članicama, više od 130.000 ljudi dobilo je boravište ili državljanstvo u zemljama EU.
Kasnije 9. marta biće objavljeni rezultati glasanja evroposlanika o zakonodavnoj inicijativi za zabranu šema državljanstvo za investiciju i regulisanje boravka za investiciju, saopštio je Evropski parlament.
Autorka izveštaja o tim šemama Sofija in 't Veld (Obnovimo Evropu, Holandija) rekla je da bi boravište u EU trebalo da se daje samo ljudima koji ulažu u realnu ekonomuju i kojima se može verovati da su legitimni investitori bez kriminalne pozadine.
Karakteristika tih šema, kako se navodi, jesu minimalni ili nikakvi zahtevi u vezi fizičkog prisustva i one nude brzi put do boravišta ili državljanstva u zemlji EU u poređenju sa preprekama u slučajevima kada se traži međunarodna zaštita, legalne migracije ili naturalizacije konvencionalnim kanalima.
Pošto dobiju novi status (boravište ili državljanstvo), korisnici šeme odmah počinju da uživaju slobodu kretanja u Šengen zoni.
U izveštaju koji je uradio Odbor EP za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove (LIBE) za te šeme se kaže da su "neprimerene sa etičke, pravne i ekonomske tačke gledišta".
Šemu davanja državljanstva za investicije trenutno imaju tri zemlje - Malta, Bugarska, čija je vlada najavila ukidanje šeme, i Kipar, koji obrađuje samo zahteve predate pre novembra 2020.
Istovremeno je u 12 članica EU na snazi davanje boravišta za investicije a minimalno ulaganje se kreće između 60.000 evra i 1,25 miliona.
Istraživanje je pokazalo da je više od 130.000 ljudi dobilo boravište ili državljanstvo u zemljama EU preko tih šema uz ukupne investicije procenjene na 21,4 milijarde evra od 2011. do 2019.
Crveni tepih za ljude iz senke
U izveštaju se navodi da šeme "pasoš za keš" pogađaju sve članice EU jer odluka jedne zemlje da dodeli državljanstvo u zamenu za investiciju automatski daje prava u odnosu na druge zemlje. Među tim pravima su sloboda kretanja, pravo glasanja i kandidovanja na evropskim izborima i pristup jedinstvenom tržištu.
Ta šeme mogu da štete ostalim članicama EU zbog opasnosti od korupcije, pranja novca, bezbednosnih pretnji, izbegavanja poreza, pritiska na sektor nekretnina i erozije integriteta unutrašnjeg tržišta, navodi se.
Prema izveštaju Odbora, članice EU ne konsultuju uvek postojeće baze podataka EU, niti razmenjuju informacije o ishodima provera i procedura. Odbor je izrazio zabrinutost da su neke zemlje prihvatile zahteve za državljanstvo onih koji nisu ispunjavali bezbednosne uslove.
In 't Veld je rekla da nedovoljna pažnja znači da je "stavljen crveni tepih" za korupciju i pranje novca.
"Ljudi iz senke plaćaju velike sume da dobiju pristup u EU. Zajednice od tih suma nemaju koristi, umesto toga trpe korupciju", rekla je ona.
Evroposlanica je istakla da cela Evropa na više načina nosi teret praksi koje marginalno koriste nekim vladama.
Evropska komisija je 2020. pokrenula procedure protiv Kipra i Malte zbog zabrinutosti oko njihovih šema državljanstva u zamenu za investicije i u izveštaju se Komisija poziva na napredak sa tim procedurama.
Gas ili keš?
Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je ukazala na problem šeme "pasoš za keš".
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola napisala je 25. februara na Tviteteru da je Kremlj dugo mislio da može da kupi put u Evropu.
"Vreme je da se zatvore sve 'rupe', da se okonča opasni fenomen tzv. zlatnih pasoša koji obezbeđuju evropsko državljanstvo kroz 'sporedan ulaz' i da se osigura da ruska gotovina neće postati sledeći ruski gas", napisala je Mecola.
U rezoluciji usvojenoj 1. marta, u kojoj se traže oštrije sankcije Rusiji i novi napori da Ukrajina dobije status kandidata za EU, evroposlanici su takođe tražili od članica EU sa šemama "pasoš za keš" da preispitaju sve korisnike i povuku odluke koje se tiču bogatih Rusa, posebno onih koji su povezani sa sankcionisanim ljudima i kompanijama.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Evropska komisija
