Evropska komisija predložila je privremeno labavljenje propisa bloka o državnoj pomoći kako bi članice mogle da pomognu kompanijama suočenim sa problemom likvidnosti zbog sankcija Rusiji.
Kako je sopštila Komisija, ta podrška može da bude u formi garancija ili subvencionisanih zajmova. Komisija je od članica zatražila povratne informacije o toj ideji.
Do predloga EK došlo je zbog nagoveštaja da bi konflikt u Ukrajini mogao da smanji ekonomski rast EU u 2022.
Predlog, koji je EK objavila 10. marta, takođe bi mogao da olakša vladama da ponude grantove za delimičnu kompenzaciju intenzivnim korisnicima energije suočenim sa visokim cenama gasa i struje.
"Putinov rat u Ukrajini takođe će uticati na ekonomiju EU sada i u narednim mesecima. Zato smo spremni da iskoristimo fleksibilnost našeg alata za državnu pomoć da omogućimo članicama da podrže najteže pogođene kompanije i sektore", rekla je na predstavljanju predloga evropska komesarka za konkurenciju Margrete Vestager.
Članice EU pozvane su da prokomentarišu koliku pomoć treba dozvoliti, kako definisati energetski intenzivne potrošače i da li pomoć treba usloviti ekološkim zahtevima. Takođe je Komisija pitala da li će poljoprivreda zahtevati druge mere.
Evropska komisija nije navela koliko bi labavljenje propisa moglo da traje.
"Sa članicama ispitujemo mogućnosti da pružimo neophodnu i proporcionalnu pomoć. I da istovremeno štitimo jednake uslove na evropskom jedinstvenom tržištu", rekla je Vestager.
Labavljenje mera biće slično onom usvojenom za sektor biznisa pogođen pandemijom pre dve godine. Tada su vlade "upumpale" milijarde evra u kompanije u brojnim sektorima, od avioprevoznika, do restoratera.
Kako podseća EURACTIV.com, to je dovelo do upozorenja Španije da su velike zemlje poput Nemačke imale najveće koristi od milijardi evra datih za podršku ekonomiji. "Nemaju sve zemlje na unutrašnjem tržištu takav pristup likvidnosti. Nemačka ima duboke džepove i to može", govorili su u to vreme španski zvaničnici.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: EP
