Istraživači EU Poreske opservatorije i Svetske laboratorije za nejednakost tvrde da je potreban sveobuhvatan pregled imovine bogatih pojedinaca da bi se sankcije protiv bogatih Rusa efikasno primenile.
Na meti sankcija EU su 877 pojedinaca i 62 entiteta, što znači da im je imovina u EU zamrznuta, da ne mogu da pristupe nikakvim fondovima i da pojedinci ne mogu da putuju u EU.
Te sankcije pojedincima i entitetima deo su širokog spektra sankcija koje je EU uvela Rusiji, uključujući zabranu izvoza određene tehnologije i zamrzavanje međunarodnih rezervi ruske centralne banke.
Zamrzavanje imovine moglo bi posebno da pogodi bogate Ruse. Raniji podaci, za period 2000-2009, pokazuju da je nejednakost po osnovu bogatstva u Rusiji mnogo izraženija nego u drugim zemljama a da se veliki deo bogatstva drži u inostranstvu i stoga može da bude podložan sankcijama.
Međutim, sprovođenje zamrzavanja imovine komplikuju fiktivne kompanije (školjke firme) i druge finansijske i pravne konstrukcije koje pomažu bogatašima da prikriju bogatstvo - bilo da ga sakriju od poreskih vlasti, "operu" ili zaklone od sankcija.
'Mrva po mrva'
Evropska komisija oslanja se na vlasti članica i javnost da bi pratila kako se sprovode zamrzavanje imovine i druge sankcije.
Komisija je 17. marta pokrenula Radnu grupu za zamrzavanje i oduzimanje kako bi pomogla koordinaciju među vlastima članica.
Međutim, ni EU, ni članice, ne shvataju uvek ko poseduje koju evropsku imovinu jer su različite vrste imovine registrovane u različitim institucijama.
"Informacije o bogatstvu su veoma raspršene. Imamo mnogo delova ali se svi drže u različitim institucijama", rekla je za EURACTIV istraživačica Evropske poreske opservatorije Tereza Nif.
Zato su ona i drugi istraživači iz Opservatorije i Laboratorije predstavili predlog evropskog registra imovine radi povezivanja informacija o vlasništvu nad evropskom imovinom širom EU.
"Sveobuhvatno praćenje baze podataka gde i ko drži bogatstvo doprinelo bi većoj efikasnosti ciljanih sankcija", smatraju istraživači.
Prema njihovom predlogu, sistemsko prikupljanje informacija o vlasništvu nad imovinom pomoglo bi da se identifikuju i zatvore "rupe" zahvaljujući kojima bogatstvo može da se sakrije od vlasti. S obzirom da oligarsi obično nemaju imovinu na svoje ime, neophodno je da se zna ko je stvarni vlasnik.
"Iz istraživanja znamo da će čim imate 'rupu' u registraciji stvarnog vlasništva, ona biti iskorišćena", rekla je Nif navodeći primer nekretnina koje se drže preko fiktivnih kompanija.
Nezavisno od istraživača, Evropski Zeleni takođe se zalažu za evropski registar imovine.
U toku studija izvodljivosti
U međuvremenu Evropska komisija pažljivo testira ideju evropskog registra i krajem 2021. je poručila studiju izvodljivosti.
"Studija izvodljivosti ni na koji način nije znak da se planira uspostavljanje registra vlasništva na nivou EU", rekao je za EURACTIV portparol Komisije dodajući da takav registar nije prikazan u Komisijinom paketu zakonskih predloga za borbu protiv pranja novca.
Nif je rekla da evropski registar imovine ne bi pomogao samo kod sankcija ruskim oligarsima, već bi i rešio mnoge probleme koji stoje iza sankcionisanja pojedinaca, poput izbegavanja poreza i pranja novca.
"Bilo da sada razmišljate o sankcionisanju bogatih pojedinaca ili borbi protiv izbegavanja poreza i pranja novca, morate razmišljati o finansijskoj transparentnosti široko kroz različite tipove imovine, u svim jurisdikcijama i među različitim pravnim licima", rekla je Nif za EURACTIV.
Istraživači su predložili da se zbog uvođenja registra uspostavi radna grupe za vlasništvo nad imovinom koja bi radila na početnom prikupljanju podataka, proveri i analizi svih informacija o imovini iznad određenog praga koju bogati pojedinci drže u EU.
Ta radna grupa, kako se navodi, kasnije bi mogla da bude transfromisana u trajniju strukturu za upravljanje registrom imovine.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
