Planirane izmene pravila o finansiranju evropskih političkih partija mogle bi da ostave partije otvorenim za strano mešanje organizacija van EU, upozorio je Evropski revizorski sud (ECA).
U novembru je Evropska komisija objavila planove za izmene zakona koji reguliše aktivnosti i finansiranje evropskih političkih partija i s njima povezanih fondacija sa ciljem da ih učini finansijski održivijim, smanji birokratiju i da im olakša da doprinesu i učestvuju u nacionalnim kampanjama.
Jedan od predloga je da se evropskim političkim partijama i fondacijama dozvoli da skupljaju doprinose od partija članica i organizacija iz zemalja koje pripadaju Savetu Evrope. Ti doprinosi mogli bi da budu do 40% ukupnog budžeta, navela je EK.
"Prema našem mišljenju, predlog ne sadrži mere za adekvatno ublažavanje rizika od stranog mešanja u evropske političke partije od strane članova koji daju doprinose i imaju sedište u zemljama članicama Saveta Evrope i izvan EU", naveli su revizori.
Sud je dodao da bi bilo teško obezbediti da oni koji doprinose spolja dele "vrednosti EU".
Pitanje stranog mešanja u izborne kampanje širom EU i drugde dobija na značaju nakon pokušaja Rusije i drugih aktera da utiču na izbore.
Revizorski sud je dodao da "ne bi bilo preporučljivo omogućiti finansiranje nacionalnih referendumskih kampanja od strane evropskih političkih partija". Obrazloženje je da bi bilo suviše teško odrediti da li su kampanje finansirane nacionalnim ili novcem EU.
Evropske političke partije postale su nezavisne u julu 2004. kada su im novi EU propisi omogućili da dobijaju godišnje finansiranje od Evropskog parlamenta. Godine 2007. pridružile su im se fondacije i trenutno tako može da se pokrije do 90% troškova.
Ukupna suma EU novca za evropske političke partije porasla je sa 6,5 miliona evra u 2004. na 46 miliona u 2021. dok je finansiranje evropskih političkih fondacija poraslo sa pet miliona u 2008. na 23 miliona u 2021.
Ostalo se pokriva iz vlastitih izvora, poput članarina i donacija.
Međutim, partijski zvaničnici izrazili su zabrinutost oko načina na koji uredba funkcioniše u praksi, posebno oko uloge Uprave za političke partije i fondacije koju je imenovao EP i koja je odgovorna za nadzor.
Jedan partijski zvaničnik rekao je za EURACTIV da je važeća regulativa o finansiranju "jedan od najrestriktivnijih i najkomplikovanijih delova EP. Veoma je teško naći izvore prihoda prihvatljive za službe EP - trebalo bi da možemo da radimo bez pravnih studija za svaki evro".
U međuvremenu mnoge grupe, posebno manje partije, muče se da prikupe sredstva. Revizori su istakli da "partije i fondacije sve više uzimaju kredite kako bi dostigle zahtev o sopstvenim izvorima".
Revizori su izrazili zabrinutost i oko planova Evropske komisije da se partijama i fondacijama dozvoli da budu potpuno finansirane od strane EU u godini održavanja izbora za EP.
Ocenili su da to "nije u skladu sa konceptom sufinansiranja koji znači da ne može sav novac da se obezbedi iz budžeta EU. Zato smo mišljenja da minimalni doprinos treba da bude iz sopstvenih izvora evropskih političkih partija".
U martu su nacionalne vlade iznele svoje stavove o tom pitanju, uključujuči amandmane kojima se preciziraju vrste aktivnosti (osim referndumskih kampanja) koje evropske političke partije mogu da organizuju zajedno sa partijama članicama.
Oni takođe žele da se od evropskih političkih partija i fondacija zahteva da podnose godišnje pisane izjave o usklađenosti i usklađenosti njihovih članova sa EU vrednostima i da smanje godišnju granicu po donatoru sa 3.000 na 1.500 evra.
Ministri žele i da se sopstvena sredstva ograniče na 2% godišnjeg budžeta partije ili fondacije.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: ECA
