Iako Finska ima relativno snažnu vojsku i veliki broj rezervista, više od polovine njenih stanovnika ne veruje da bi sama mogla da se odbrani od ozbiljnog oružanog napada, a velika većina podržava ulazak zemlje u NATO.
Od početka rata u Ukrajini broj onih koji veruju da bi Rusija mogla da napadne Finsku se utrostručio, na 19%, pokazalo je najnovije istraživanje tink-tanka Finiš biznis end polici forum (EVA).
Isto tako, 30% od ukupno 2.800 učesnika ankete veruje da će opasnost od ruske agresije do 2027. godine porasti.
Na pitanje o ulasku Finske u NATO, 76% je reklo da podržava zahtev za članstvo u alijansi jer bi to ove godine smanjilo rizik od ruskog napada. U martu je članstvo u NATO podržavalo 63% Finaca, a u februaru, kada je Rusija napala Ukrajinu, 53%.
Predsednik Finske Sauli Niniste i premijerka Sana Marin rekli su da bi Finska što pre trebalo da zatraži prijem u NATO. “Nadamo se da će koraci potrebni za donošenje takve odluke biti preduzeti narednih dana", naveli su Niniste i Marin u zajedničkom saopštenju 12. maja.
Rusija bi trebalo "da se pogleda u ogledalo", ako želi da zna šta je povod za porast podrške Finaca ulasku u NATO, rekao je Niniste.
Apel predsednika i premijerke Finske, izazvao je gotovo trenutni odgovor Moskve.
Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitri Peskov nazvao je eventualni ulazak Finske u NATO "pretnjom" koja će biti predmet "posebne analize". Peskov je dodao da će Rusija osmisliti "potrebne mere kako bi izbalansirala situaciju i osigurala svoju bezbednost", prenela je agencija TASS.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da će biti "ozbiljnih vojnih i političkih konsekvenci".
Sve donedavno, finski lideri su smatrali da bi se ulaskom u NATO samo nepotrebno provocirala Rusija. Međutim, od početka rata i među finskim građanima je porasla podrška takvom koraku.
Nemački kancelar Olaf Šolc je 12. maja obećao punu podršku svoje zemlje zahtevu Finske da uđe u NATO, a francuski predsednik Emanuel Makron je ocenio da takav potez treba povući "bez odlaganja".
Finska i Švedska su uz to samo dan ranije, tokom posete britanskog premijera Borisa Džonsona, potpisale i sporazume o uzajamnoj bezbednosnoj podršci sa Velikom Britanijom.
Evropska komisija je, ipak, zauzela nešto neutralniji stav, sopštivši da je suvereno pravo Finske da aplicira za članstvo u NATO.
Odbor za odbranu finskog parlamenta zaključio je da je ulazak u NATO najbolji način da se garantuje bezbednost zemlje, koja sa Rusijom deli granicu dugu 1.300 kilometara. Taj zaključak podržalo je šesnaest od ukupnio sedamnaest članova odbora.
Istog dana, i švedsko ministarstvo odbrane je saopštilo da bi skandinavske zemlje bile bezbednije ako istovremeno uđu u NATO.
U aprilu je ulazak voje zemlje u NATO podržavalo nešto više od 51% šveđana, ali iako je podrška manja nego u susednoj Finskoj, veruje se da bi odluka Helsinkija da se pridruži zapadnoj alijansi, s obzirom na istorijske veze dve zemlje, samo ubrzala sličnu odluku Švedske.
Formalnu odluku o aplikaciji Finske treba da donese parlament, što se očekuje već sredinom maja, a zatim sa zahtevom treba da se saglasi svih 30 članica NATO.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nagovestio je da postoji mogućnost da Finska i Švedska "dosta brzo" budu primljene u NATO.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Shutterstock
