Bugarska vladajuća koalicija, koju čine četiri partije, nije ujedinjena oko ulaska zemlje u zonu evra početkom 2024. i po tom pitanju je podeljena na isti način kao i kada je reč o vetu na početak pregovora o članstvu u EU Severne Makedonije.
O pitanju evra u parlamentu postoji loman politički konsenzus, pri čemu su vodeće partije u koaliciji Nastavljamo promene (PP) i Demokratska Bugarska (DB) proglasile prelazak na evro za primarni politički cilj.
"Ako usvojimo evro, Bugarska će imati mesto tamo gde se donose odluke, imaćemo glas o tome kakva treba da bude finansijska politika EU. To je izuzetno važno u ovim teškim krizama", rekao je zamenik premijera i ministar finansija Asen Vasilev iz PP.
Međutim, populistička stranka Postoji takav narod (ITN) zalaže se za mnogo oprezniji pristup.
"Snažno podržavamo uvođenje evra. Ali pre toga mora da se sprovede široka informativna kampanja, moraju se ispuniti određeni kriterijumi, definisati koristi i rizici", rekao je predsednik parlamentarnog odbora za finansije Lubomir Karimanski iz ITN.
Takav stav mogao bi da natera premijera Kirila Petkova da traži podršku opozicije - bivše vladajuće konzervativne stranke GERB i partije turske manjine DPS. Obe su dale podršku ulasku Bugarske u zonu evra.
Mejdutim, pre toga treba rešiti najozbiljniji ekonomski problem - inflaciju. Bugarska trenutno ima jednu od najviših inflacija u EU (14,1%) dok je prosečna stopa u zoni evra gotovo upola manja.
Makedonsko pitanje
Partije koje snažno insistiraju na evru su iste one koje podržavaju ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora Severnoj Makedoniji.
Sofija neće glasati za otvaranje pregovora o pristupanju EU dok Skoplje ne uključi prava Bugara u ustav i počne da rešava sporna pitanja oko jezika, istorije i kulture.
Skoplje, čiji je pristupni proces povezan sa albanskim, kaže da je već dalo brojne ustupke i da sporna pitanja mogu da budu rešavana kroz poglavlja u pregovaračkom procesu.
ECB
Evropska centralna banka (ECB) objavila je početkom meseca da Bugarska još ne ispunjava kriterijume za ulazak u zonu evra.
U međuvremenu su ECB i Evropska komisija dali Hrvatskoj zeleno svetlo za prelazak na evro 2023.
Glavni problem Bugarske je inflacija koja je u 2021. bila 5,9%, za procentni poen iznad dozvoljenih 4,9%.
Očekuje se inače da inflacija nastavi da raste narednih meseci.
ECB je preporučila Bugarskoj da nastavi stabilizaciju ekonomske politike i strukturne reforme. Sofija je pozvana i da smanji korupciju u javnom sektoru, reformiše pravosuđe i obrazovni sistem i bori se protiv pranja novca.
Bugarska ima i jednu prednost - mali dug, daleko ispod preporučenih maksimalno 60% BDP.
Ideologizacija evra
Debatu o evru najviše koristi proruska nacionalistička partija Buđenje koja dobija na popularnosti.
Prema lideru te stranke Kostadinu Kostadinovu, "usvajanje evra u Bugarskoj od početka 2024. bila bi smrtna presuda bugarskoj ekonomiji, platama, prihodima, penzijama, štednji. Prelazak na evro vodiće dvocifrenoj inflaciji".
Njegova partija, koja ima podršku 10-12% birača, vodi kampanju za izlazak Bugarske iz EU i NATO.
Kostadinov kaže da će Buđenje nastojati da se održi referendum o evru iako, po zakonu, to nije moguće jer je to pitanje rešeno ratifikacijom Ugovora EU. Jedino datum ulaska u zonu evra može da bude odlučen na referendumu.
Stav novoosnovane stranke bivšeg privremenog premijera Stefana Janeva je mnogo umereniji. U 2021, dok je još bio premijer, vlada je usvojila plan uvođenja evra 2024.
Sada Janev kaže da je jedinstvena valuta štetna za suverenitet Bugarske. Nakon tog saopštenja, istraživački medij BIRD objavio je da Janev i nekoliko poslanika iz partije Buđenje imaju štednju u evrima.
Proevropske partije u parlamentu vide prelazak na evro kao deo nepovratnog pridruživanja Bugarske evropskom mejnstrimu.
Političke igre
Pozicija ITN je manje jasna jer se čini da ta stranka iskorišćava debatu o evru da izvuče korist unutar vladajuće koalicije.
ITN je saopštio da podržava ulazak zemlje u zonu evra ali da postoje sumnje da li do toga može da dođe 2024. Zvanično objašnjenje je da prelazak na evro može da pogodi prihode koji su i inače ispod evropskog proseka.
Istovremeno vodeći ekonomista ITN Karimanski pokušava da dobije političku podršku za izbor za guvernera centralne banke, što je već pokušao i nije uspeo u aprilu.
Izvori u vladajućoj koaliciji rekli su za EURACTIV Bulgaria da bi ITN mogao da proba da trguje podrškom zoni evra.
U međuvremenu je guverner Narodne banke Bugarske Dimitar Radev rekao da ne postoje šanse da zemlja pređe na evro od 1. januara 2024.
On je rekao i da je odluka o uvođenju evra politička.
"Proces zavisi od političke volje bugarskog parlamenta. On mora da odluči da li će se Bugarska priključiti jezgru EU ili ostati na ivici", rekao je Radev.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Shutterstock.com
