Rat u Ukrajini ogolio je veze članica EU sa Rusijom, na koje posebno ukazuje proterivanje diplomata uz optužbe za špijunažu. Naročito je to činjenica u članicama sa dubljim vezama sa Rusijom čije je javno mnenje naklonjenije Moskvi.
Međutim, neki signali ukazuju da evropske obaveštajne agencije uzvraćaju i da posustaju pokušaji Rusije da kontroliše narativ.
U martu i aprilu zabeležena je serija proterivanja ruskih diplomata iz članica EU pod optužbom za špijunažu. Vremenom je trend u većini zemalja zaustavljen ali su članice EU sa dubljim vezama sa Kremljom nastavile sa proterivanjem navodnih operativaca.
Bugarska je pre nekoliko dana proglasila za persone non grata rekordnih 70 ruskih diplomata zbog aktivnosti koje nisu kompatibilne njihovom diplomatskom statusu.
Ne iznenađuje, piše EURACTIV, što tako veliki broj dolazi iz članice u kojoj, uz Slovačku, gotovo polovina ispitanika u poslednjem istraživanju kaže da ne vidi Rusiju kao stranu odgovornu za rat u Ukrajini.
Bratislava je samo u martu proterala 38 diplomata pod optužbom za špijunažu.
Međutim, čini se da bugarski premijer u ostavci Kiril Petkov plaća visoku domaću političku cenu. Naime, poslednje proterivanje bilo je dovoljan razlog za Korneliju Ninovu, liderku rusofilske Bugarske socijalističke partije (BSP) i zamenicu premijera i ministarku za ekonomiju u vladi u ostavci da objavi da će suspendovati pregovore o formiranju vlade sa strankom Nastavljamo sa promenom.
Prema Ninovoj, bilo je "neprihvatljivo" da Petkov sam odlučuje o proterivanju koje se odnosi na dve trećine zaposlenih u ruskoj diplomatskoj misiji u Bugarskoj.
Vlada Kirila Petkova pala je nedavno nakon glasanja o poverenju u parlamentu posle izlaska jedne članice iz koalicije. Sada Petkov nastoji da formira novu vladu uz podršku BSP, Demokratske Bugarske i nezavisnih poslanika.
Rusija, kako se navodi, ima 118 službenika u diplomatskoj misiji u Bugarskoj dok bugarska ambasada u Moskvi ima manje od deset. Vlada u Sofiji je kao motiv za proterivanje diplomata navela izveštaj o špijunaži Državne agencije za nacionalnu bezbednost i princip reciprociteta diplomatskih misija.
Partija Ninove mogla bi da nastavi pregovore sa partijom Petkova ako on ne bude imao mesto u novoj vladi.
Ako se pregovori završe bez uspeha, politička kriza u Bugarskoj će se produbiti i mogu da slede vanredni izbori u septembru, što bi samo pojačalo političku neizvesnost. Analitičari predviđaju da bi proruski nacionalisti mogli da osvoje još više mesta u novom parlamentu.
Šef poslaničke grupe stranke Nastavljamo sa promenom Andrej Đirov rekao je da je odluka premijera da protera diplomate bila "potpuno normalna".
"Nadamo se da će BSP ponovo razmotriti svoju odluku. Formiranje nove vlade je prioritet za bugarske građane", rekao je on.
Ko-lider Demokratske Bugarske Hristo Ivanov rekao je da odluka BSP "gura zemlju ne samo na još jedan korak ka izborima, već i ka pretnji rasta nekontrolisanosti i haosa".
Predsednik Bugarske Rumen Radev rekao je da se "nada da je premijer odluku o proterivanju ruskih diplomata doneo na osnovu solidnih i pouzdanih informacija".
U međuvremenu se vide znaci da obaveštajne agencije članica EU, posebno iz Istočne Evrope, pojačavaju napore, posebno kroz presretanje konverzacija ruskih vojnika u Ukrajini.
Prema konverzaciji koju je presrela Poljska obaveštajna agencija, postoji nesklad između zvanične ruske propgande o "specijalnoj vojnoj operaciji" i stvarnosti ruskih vojnika koji učestvuju u invaziji.
Te presretnute konverzacije ukazuju i na slab moral ruskih vojnika, postavljanje pitanja kompetentnosti starešina i efikasnosti ruskih obaveštajaca, negativna osećanja prema Kremlju.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
