Letonija i Estonija su napustile kinesku inicijativu za jačanje saradnje sa zemljama istočne Evrope, poznate kao format “16+1”.
“S obzirom na trenutne prioritete letonske spoljne i trgovinske politike, Letonija je odlučila da obustavi učešće u okviru za saradnju centralnih i istočnih evropskih zemalja i Kine”, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Zemlja će “nastaviti da teži konstruktivnim i pragmatičnim odnosima s Kinom bilateralno i u okviru saradnje EU i Kine, zasnovanim na obostranoj koristi, poštovanju međunarodnog prava, ljudskih prava i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima”, dodaje se u saopštenju.
Estonija je objavila slično saopštenje u kojem se takođe kaže da će raditi na “konstruktivnim i pragmatičnim odnosima” s Pekingom, uključujući kroz unapređenje odnosa EU i Kine.
U saopštenju se navodi i da Estonija nije učestvovala ni na jednom sastanku tog formata posle samita prošlog februara.
Kina je pokrenula inicijativu 2012. u cilju jačanja odnosa sa članicama EU i drugim zemljama, uključujući Srbiju, delimično radi osnaživanja energetsko-infrastrukturnog projekta "Pojas i put" predsednika Si Đinpinga.
Kritičari smatraju da je kineska inicijativa pokušaj Kine da iskoristi razlike u stavovima zemalja koje su njom obuhvaćene, u okviru šire kampanje udruživanja sa Rusijom i podrivanja trenutnog međunarodnog poretka.
Odluka Rige i Talina da napste inicijativu doneta je u vreme kada Kina jača veze s Rusijom. Peking je odbio da osudi Moskvu zbog invazije na Ukrajinu i kritikovao je ekonomske sankcije koje je Zapad uveo Rusiji.
Nekoliko nedelja pre početka rata, predsednik Kine Si Djinping se sastao s ruskim liderom Vladimirom Putinom u Moskvi i tom prilikom je saopšteno da bilateralni odnosi dve zemlje “namaju granice”.
Potez dve bivše sovjetske republike takođe je usledio pošto je Peking doneo ekonomske i diplomatske mere protiv druge baltičke zemlje, Litvanije, u odgovoru na njeno širenje veza sa Tajvanom, koji Kina smatra svojom teritorijom.
Zamenica litvanskog ministra saobraćaja i komunikacija Agne Vajukevičjute je na kraju petodnenve posete Tajpeju ove sedmice istakla važnost ekonomskih veza s Tajvanom.
“Litvanija je demokratija. Tajvan je naš bliski prijatelj i rastuća ekonomija. Litavnija bira da sarađuje sa zemljama koje žele da sarađuju s nama. Tajvan je jedna od tih zemalja i pouzdan partner”, rekla je Vajukevičjute.
Osim stava o Ukrajini, Kina je kritikovana i zbog ispaljivanja raketa i slanja brodova i ratnih aviona kod obale Tajvana kao odgovor na posetu predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.
Kina nije komentarisala odluku Estonije i Letonije, ali je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin ponovo branio vojne vežbe Kine kod Tajvana, rekavši da ima “sva prava da preduzme odlučne kontramere kao odgovor na američke provokacije”.
Kineske pretnje Tajvanu su u velikoj meri doprinele pogoršanju odnosa SAD i Kine, koji su sada na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija.
Portparol Stejt departmenta Vedant Patel izjavio je da Vašington “poštuje i podržava suverenu odluku Estonije i Letonije da ne učestvuju više” u inicijativi 16+1.
“Estonija i Letonija su važni i vredni saveznici NATO i ključni partneri SAD u brojnim oblastima, uključujući odbranu, ekonomiju i promovisanje demokratije i ljudskih prava”, rekao je Patel novinarima.
Patel je rekao, ponavljajući ranije izjave američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, da su zemlje širom sveta zabrinute zbog podrške Kine ruskom ratu u Ukrajini i da postoji sve veće slaganje da je odnosima s Pekingom potrebno realističnije pristupiti.
Izvor: AP
Foto: Pixabay.com
