Granica između Finske i Rusije ostala je jedina kopnena granica preko koje ruski državljani mogu da uđu u Evropsku uniju. Za razliku od tri baltičke članice EU i Poljske, Finska nije u potpunosti zabranila ulazak ruskim turistima kojima je šengensku vizu izdala neka druga država Unije.
Litvanija, Letonija i Estonija otišle su 21. septembra korak dalje, i najavile da neće pružiti utočište ni Rusima koji budu pokusali da napuste zemlju kako bi izbegli mobilizaciju koju je naredio ruski predsednik Vladimir Putin.
Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost Pavel Soloh ocenio je 22. septembra da je odluka baltičkih zemalja da ne puštaju Ruse koji beže zbog mobilizacije opravdana, i upozorio da je, ako bežanje bude masovno, potrebna koordinacija odluka sa baltičkim zemljama i Finskom.
"Baltičke zemlje donele su odluku da nema nikakvih olakšica u puštanju Rusa. Jednostavno postoji rizik hibridnih akcija i provokacija. Pod plaštom dezertera na teritoriju tih zemalja mogu da prodiru diverzanti ili ljudi vezani za ruske oružane snage", kazao je Soloh poljskoj televiziji Polsat.
Soloh je naglasio da mora da se oceni koliko zaista Rusa odbija da se mobiliše i kolika je stvarna panika.
"Kada bi zaista počelo masovno bežanje iz Rusije, u hiljadama ljudi, moramo to da koordiniramo sa ostalim zemljama u regionu, u prvom redu sa baltičkim zemljama ali i sa Finskom koja želi da uđe u NATO", rekao je Soloh.
Za razliku od Evropske unije, koja je samo ovog meseca ukinula viznu liberalizaciju i smanjila broj odobrenih šengenskih viza za ruske državljane, Poljska kao i baltičke zemlje od 19. septembra više ne puštaju preko svojih granica Ruse, osim u izuzetim humanitarnim slučajevima, ili ako je reč o protivnicima ruskog režima,
Toj zajedničkoj meri odbila je da se pridruži Finska pravdajući to time da bi to kršilo finsko i međunarodno pravo. Tako je finska kopnena granica od 19. septembra jedina preko koje ruski državljani sa vizom mogu da uđu u EU.
Takva odluka Finske izazvala je, posebno na društvenim mrežama, brojne kritike finskih građana i osudu baltičkih država.
Generalni direkto Uprave za konzularne poslove finskog Ministarstva spoljnih poslova Jusi Taner na Tviteru je pokušao da odgovori zašto zabrana nije uvedena, navodeći da je "javna administracija uvek dužna da se strogo drži zakona", a da finske vlasti "ne misle da je generalna zabrana važenja viza u skladu sa zakonom".
Premijerka Sana Marin nagovestila je da je spremna da uvede takvu zabranu za ruske državljane u zavisnosti od toga kakvu bezbednosnu pretnju predstavljaju, a spremnost da uvede oštrije mere signalizirao je i šef diplomatije Peka Haavisto.
Ipak, finska vlada bi želela da za takvu zabranu postoji i odgovarajuća jedinstvena direktiva EU.
Ministri spoljnih poslova Litvanije, Letonije i Estonije su 21. septembra saopštili da neće pružiti utočište ruskim beguncima od mobilizacije.
"Odbijanje da se izvši građanska dužnost u Rusiji ili želja da se tako postupi nisu dovoljan osnov za pružanje azila u drugoj zemlji", naveo je kao obrazloženje za agenciju Rojters šef estonske diplomatije Urmas Rajnsalu.
Njegov Letonski kolega, Edgars Rinkevičs, kao obrazloženje je naveo bezbednosne razloge, a litvansko ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da će i dalje svaki pojedinačni zahtev za azil biti procenjivan individualno.
Od zabrane prelaska granice sa baltičkim članicama EU, biće izuzeti samo ruski disidenti koji traže utočište u Uniji, kao i vozači kamiona, izbeglice i osobe koje u EU posećuju bliske članove porodice.
Portal EURACTIV.com navodi, međutim, kao mogući razlog za zabranu i bojazan vlasti da bi veliki talas izbeglica iz Rusije mogao da promeni etničku strukturu u tim državama. Tako su u Letoniji, od ukupno oko 1.900.000 stanovnika, 25% Rusi, a u glavnom gradu Rigi taj postotak je 40%.
Izvor: Beta, agencije
Foto: Vikipedija
