Odbor Evropskog parlamenta koji istražuje optužbe da su pojedine vlade u EU koristile špijunski softver protiv opozicionih političara i novinara, saopštio je da se Evropska komisija i članice Unije nisu na pravi način i u dovoljnoj meri pozabavile tim skandalom.
U prvom nacrtu izveštaja, istražni odbor je naveo da Evropski savet i vlade zemalja članica praktikuju kodeks ćutanja "omertu" o upotrebi špijunskog softvera, a da je Evropska komisija samo "nevoljko i na kašičicu" objavila informacije o špijuniranju čije su žrtve bili i njeni komesari i službenici.
Jedan portparol Evropske komisije uzvratio je izjavom da je bilo kakav pokušaj nacionalnih službi bezbednosti da ilegalno prikupljaju podatke o građanima "neprihvatljiv", naglašavajuči da je Komisija već preduzela mere kako bi se novinari zaštitili od špijuniranja.
Parlamentarni odbor istražuje tvrdnje da su pojedine vlade koristile izraelski špijunski softver Pegaz i slične invazivne špijunske instrumente što bi, prema oceni Evropskog parlamenta, predstavljalo pretnju demokratiji u EU.
Softver Pegaz je razvila izraelska kompanija NSO i on omogućava da se iz baze podataka u mobilnim telefonima izvuku informacije kao što su tekstualne poruke, lozinke, lokacije, tonski zapisi, video-snimci i slike, prenela je agencija AP.
Izraelska kompanija svoju tehnologiju reklamira kao sredstvo za borbu protiv kriminala, ali su širom sveta otkriveni brojni slučajevi zloupotrebe tog softvera za obračun sa disidentima, aktivistima, novinarima i političkim neistomišljenicima.
Kada je izbila afera, otkriveno je da su mete špijuniranja, između ostalih, bili i evropski komesar Didje Rejnders, francuski predsednik Emanuel Makron i španski premijer Pedro Sančes.
Prema podacima Evropskog parlamenta, softver Pegaz je od Izraela kupilo najmanje 14 članica Evropske unije.
"U najmanje četiri zemlje - Poljskoj, Mađarskoj, Grčkoj i Španiji, bilo je nelegalnog korišćenja špijunskog softvera, a postoje i sumnje da je korišćen na Kipru", navodi se u izveštaju odbora Evropskog parlamenta, uz napomenu da su Kipar i Bugarska služili kao centri za uvoz te tehnologije u EU.
Poslanici su naglasili da su vlade zemalja EU u najvećoj meri odbile poziv da sarađuju sa odborom EP.
"Neke vlade su otvoreno odbile saradnju, dok su druge bile prijateljske i pristojne ali u osnovi nisu podelile značajnije informacije. Jedva da je bilo suštinskih odgovora i na običan upitnik koji je upućen svim članicama EU, o detaljima njihove pravne regulative za upotrebu špijunskog softvera", naveli su članovi odbora.
Odbor je u izveštaju izrazio žaljenje i što evropska policijska agencija Europol nije pokrenula istragu o tom slučaju.
"Tek posle pritiska Evropskog parlamenta, Europol je pismenim putem pitao pet članica EU da li su pokrenule policijsku istragu i da li može biti od pomoći", piše u izveštaju.
Međutim, šefica odbora, holandska poslanica Sofi in t'Veld upozorila je da se to špijuniranje ne sme posmatrati isključivo kao nacionalni problem. "Problem sa špijunskim softverom nije nacionalni skandal, to je mnogo više evropski skandal", rekla je In t'Veld na konferenciji za novinare, preneli su mediji.
"Skloni smo da na to gledamo kroz ključaonicu nacionalne politike. Ali ako spojite tačkice, odjednom ispliva mnogo krupnija slika i vidite da je to potpuno evropska stvar. Meta su bili poslanici, evropski komesari i članovi komisije. Sa druge strane, počinioci sede u Evropskom savetu", rekla je In t'Veld.
Posle rasprave i eventualne dopune amandmanima, Evropski parlament bi o konačnom dokumentu istražnog odbora trebalo da glasa sledeće godine.
Odbor za istragu afere Pegaz osnovan je početkom ove godine sa mandatom do marta 2023. godine, ali bi taj mandat mogao da bude produžen.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
