Vlade članica EU iskoristiće samit lidera sledeće nedelje u Briselu da i formalno odbace planove za uvođenje transnacionalnih lista i "špicenkandidata" na narednim evropskim izborima 2024.
Prema nacrtu zaključaka pripremljenog za Evropski savet 15. decembra u koje je imao uvid EURACTIV, "diskusije u Savetu ukazuju da nema jednoglasnosti po pitanju predloga Evropskog parlamenta".
"Zapravo se većina delegacija jasno protivi ključnim političkim novinama predloženim od strane EP i postoje ozbiljne bojazni oko poštovanja principa supsidijarnosti i proporcionalnosti u vezi sa odredbama koje idu u pravcu uspostavljanja jedinstvene procedure u svim članicama", navodi se u nacrtu.
Kako se ocenjuje, biće to udarac za evroposlanike koji su verovali da njihov predlog nudi prilike za veću "evropeizaciju" izbora za EP 2024. i da će preokrenuti trend lošeg odziva glasača.
Nacrt reformi izbornog sistema EU koji je Evropski parlament usaglasio ranije ove godine uspostavlja izbornu jedinicu EU koja će birati 28 transnacionalnih poslanika širom Unije pored sadašnjih 705 evroposlanika.
Ideja je da se biračima omogući da glasaju za nacionalnu partiju a da drugi glas daju "za evropske partije sa istim programom i kandidatima".
Ta ideja transnacionalnih lista, za koju se decenijama zalažu evropski federalisti, u poslednjih 15 godina više puta je "stavljana na sto" i dobila je većinsku podršku u EP uoči izbora 2019. i 2014. ali su je nacionalne vlade odbacile.
Neuspeh za evroposlanike je i odbacivanje ideje o "špicenkandidatu" (Spitzenkandidat), vodećem kandidatu svake političke grupe, pred izbore 2024.
Ta inicijativa korišćena je kada je za predsednika Evropske komisije 2014. izabran Žan-Klod Junker ali je pet godina kasnije napuštena i tada je umesto vodećeg kandidata EPP Manfreda Vebera izabrana nemačka demohrišćanka Ursula fon der Lajen.
Vlade članica odbile su i druge zahteve evroposlanika, uključujuči snižavanje starosne dobi za glasanje na evropskim izborima na 16 godina i zahtev da izbori budu održani istog dana u svih 27 članica, prenosi EURACTIV.
Izborni zakoni EU nisu subjekt uobičajene procedure ko-odlučivanja u kojoj je glas evroposlanika iste težine kao glas nacionalnih vlada u Savetu EU i gde mogu da pregovaraju o kompromisnom tekstu. Umesto toga, evroposlanici nakon što su podneli predlog mogu samo da prihvate ili odbiju konačni tekst ministara.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
