Izglasavanje nepoverenja manjinskoj koalicionoj vladi Slovačke produbilo je političku nestabilnost u zemlji, a jedan od mogućih ishoda su vanredni izbori naredne godine. Izbori bi mogli da utiču na podršku Slovačke susednoj Ukrajini, jer šansu da na njima pobede imaju opozicione stranke koje su se protivile slanju vojne pomoći Kijevu.
Posle višemesečne krize, 14. decembra je za smenu vlade Eduarda Hegera, koju su činile tri partije, glasalo 78 od 150 poslanika parlamenta, dva više nego što je bilo neophodno.
Predsednica Slovačke Zuzana Čaputova sada treba da imenuje novog premijera, a mogla bi i da zatraži od Hegerove vlade da nastavi rad sa smanjenim ovlašćenjima do eventualnog održavanja vanrednih izbora.
"Biće veoma teško naći novu funkionalnu vladu. Ova kriza će se nastaviti", izjavio je za televiziju TA3 analitičar Semjuel Abraham, prenosi AP.
Redovni izbori u Slovačkoj treba da budu održani u februaru 2024. godine. Nekoliko opozicionih i vladajućih stranaka je nagovestilo da su radije za raspisivanje vanrednih izbora, za šta je potrebna podrška dve trećine poslanika.
Nedavne ankete pokazuju da opozicija ima dobre šanse za pobedu na vanrednim izborima.
Neki od opozicionih lidera su se protivili slanju vojne pomoći Ukrajini, kao i sankcijama Evropske unije Rusiji. Slovačka je ukrajinskoj vojsci slala oružje i primila veliki broj izbeglica iz te zemlje.
Agencija Rojters navodi da bi prevremeni izbori mogli da utiču na slovačku podršku Ukrajini, posebno ako na vlast dođe levičarska opozicija, koja trenutno vodi u istraživanjima javnog mnjenja, a koja je kritikovala vojnu pomoć Kijevu.
Prema anketama, ako bi izbori danas bili održani, trenutna vlada bi osvojila manje od 20% glasova, prenosi Euractiv.com.
Hegerova partija Obični ljudi bi dobila oko 7,5% glasova, u odnosu na 25% na izborima pre dve godine, a stranka Sloboda i solidarnost oko 10%.
Partija Smer-SD Roberta Fica bi dobila 16% glasova, 2% manje nego 2020, dok najveću podršku, 20% prema anketama, ima partija levog centra Glas-SD Petera Pelegrinija, bivšeg premijera i bivšeg člana partije Smer-SD.
Izglasavanje nepoverenja vladi je poslednja epizoda političke krize koja je počela letos, kada je liberalna stranka Sloboda i solidarnost, koja je inicirala glasanje o poverenju vladi, izašla u septembru iz vlade, optuživši dotadašnje partnere za nekompetentnost i nedovoljno oštru borbu protiv korupcije.
Pre napuštanja vlade, ta partija je imala neslaganja sa ministrom finansija Igorom Matovičem, populističkim liderom partije Obični ljudi, koja je osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima 2020. Matovič je tada izabran za premijera, a od tada su brojni političari, sudije, tužioci, policajci i biznimsni optuženi za korucpiju i druga dela.
On je međutim 2021. bio primoran da podnese ostavku da bi izbegao krizu vlade, nastalu pošto je bez znanja koalicionih partnera naručio dva miliona doza vakcine protiv korona virusa Sputnjik V. Na njegovo mesto je došao Heger, a Matovič je imenovan za ministra finansija.
Sloboda i solidarnost je tražila od Hegera da formira kabinet bez Matoviča, ili će povući svoja četiri ministra.
Matovič je sada, u poslednjem pokušaju da izbegne glasanje o nepoverenju, ponudio ostavku, ali je njegova ponuda došla prekasno.
Čaputova je u komentaru na Fejsbuku napisala da je Matovič došao u predsedničku kancelariju, potpisao ostavku, ali se onda predomislio i u poslednjem trenutku je uzeo nazad.
Heger se na kraju smatra manje krivim za pad svoje vlade od svog prethodnika Matoviča, piše Politiko.
"Igor Matovič je taj koji je doneo sve te probleme koji su oslabili jedinstvo vlade. Velika je nesreća za ovu vladu što nije mogla da eliminiše negativni uticaj problematičnih ličnosti njenih lidera, pre svega Matoviča", izjavio je politikolog Grigorij Mesežnikov.
Pad Hegerove vlade biće "gorka pilula" za demokratske i prozapadne elemente slovačkog društva, navodi Politiko i podseća da je ta vlada izabrana posle osmogodišnje vladavine premijera Roberta Fica, koju su obeležili korupcija, loše upravljanje i ubistvo novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
