Nemačka se zalaže da se u Evropskoj uniji liberalizuju uslovi za pomoć koju članice daju svojim predzećima, ali ta inicijativa nailazi na otpor nekih država koje veruju da bi Nemačka, kao najjača privreda u EU, samo dobila dodatnu kompetitivnu prednost.
Evropska unija tretnutno traži odgovor na američki zakon o suzbijanju inflacije vredan više od 500 milijardi evra, koji predviđa subvencionisanje američkih preduzeća i preduzeća koja proizvode u SAD.
Strahuje se da bi tako velikodušne subvencije mogle da navedu i deo evropske industrije da se preseli u SAD.
Očuvanjem konkurentnosti EU sa SAD uglavnom i Nemačka obrazlaže svoj zahtev da se i u Evropi liberalizuju pravila o državnim subvencijama.
U EU Evropska komisija mora da odobri državnu pomoć privredi, kako bi se očuvalo fer tržišno takmičenje na jedinstvenom evropskom tržištu.
Vladajuće nemačke socijaldemokrate (SPD) ocenile su u nedavno objavljenom dokumentu da ta evropska regulativa "mora hitno biti reformisana i usklađena sa sadašnjim tretnutkom".
Međutim, ukidanje kontrole državnih subvencija moglo bi da otvori pandorinu kutiju u EU i da dovede do takmičenja samih njenih članica u državnoj pomoći svojim privredama.
"Liberalizacija naših pravila konkurencije i subvencija u većini slučajeva nije najbolji i najkorisniji način da se savladaju novi izazovi", rekao je za briselski portal EURACTIV jedan portparol holandskog ministarstva privrede.
Slično bojazan izrazili su i češki zvaničnici, gde pojedini političari veruju da bi utrka u subvencionisanju privrede išla na ruku većim članicama Unije.
"Ako dođe do spirale 'ko daje više', Češka Republika nikada neće pobediti", relao je češki evroposlanik Ludek Nidermajer.
Nidermajer je dodao da je cilj njegove vlade da se pravila o državnim subvencijama u EU dodatno poštre, a ne da se olabave.
U EU su sa izbijanjem pandemije korona virusa, a zatim zbog energetske krize i zbog rata u Ukrajini, privremeno suspendovana određena pravila koja određuju u kojoj meri neka članica može da subvencioniše svoju privredu.
Evropska komisija objavila je nedavno da je Nemačka najčešće tražila dozvolu EU za kriznu podršku privredi.
Potpredsednica Komisije Margrete Vestager saopštila je da je više od polovine svih intervencija, oko 53%, odobreno Nemačkoj. Evropska komisija je visinu te pomoći procenila na ukupno 540 milijardi evra.
Na drugom mestu je bila Francuska, sa udelom od oko 24%, ispred Italije sa nešto više od sedam odsto odobrenih zahteva.
Komisija može samo da procenjuje visinu državne pomoći, pošto u zahtevu ne mora uvek biti navedena precizna cifra, a odobreni zahtev i ne znači obavezno da je pomoć isplaćena.
Uz to, pomoć, pored novčane subvencije, može biti u vidu kredita ili državnih garancija.
Međutim, i sama Magret Vestager predložila je novi, prelazni okvir za pomoć preduzećima.
Prema tom predlogu, koji je objavila 13. januara, države EU bi lakše mogle da pomažu firmama u oblasti obnovljive energije i da uvedu poreske olakšice za preduzeća u strateškim sektorima, ako postoji opasnost da bi mogle da presele svoju proizvodnju i ulaganja u zemlje izvan EU.
Ipak, njen predlog je da se ta pomoć pruža kroz "kolektivni evropski fond", koji bi se finansirao i zajedničkim evopskim zaduživanjem, što bi trebalo da izjednači nejednakost među članicama EU.
"Nemaju sve države članice podjednaki fiskalni manevarski prostor za državne subvencije. To je činjenica. I rizik za integritet Evrope", napisala je Vestager u pismu koje je uputila vladama članica EU, a u koje je uvid imao EURACTIV.
Predlog osnivanja takvog fonda najviše podržavaju Francuska i Italija.
Vlada u Berlinu je veoma skeptična prema predlogu zajedničkog evropskog zaduživanja.
Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, Nemačka je sa bruto domaćim proizvodom od 3.600 milijardi evra u 2021. bila daleko najveća privreda u EU. Francuska i Italija slede sa 2.500 i 1.700 milijardi evra.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
