Dok nastoje da spreče kompanije da izbegavaju zapadne sankcije Moskvi, EU i njeni saveznici istražuju rast izvoza u ekonomije u blizini Rusije. O tom pitanju razgovaraće se 23. februara.
Novoimenovani izaslanik EU za sankcije Dejvid O'Saliven rekao je za Fajnenšel tajms (FT) da veliki rast trgovine sa zemljama u susedstvu Rusije nameće pitanje da li proizvodi pod sankcijama ulaze zemlju "na mala vrata".
"Vidimo ogroman pad trgovine iz EU u Rusiju i neuobičajeni skok trgovine sa trećim zemljama, posebno onim u blizini Rusije", rekao je O'Saliven.
Kako je dodao, postavlja se pitanje da li se u tim zemljama iznenada pojavila velika potreba za određenim proizvodima odnosno da li oni tu ostaju ili pak "cure" u Rusiju.
Kako danas piše britanski dnevnik, O'Saliven nije naveo pojedinačne zemlje već je naglasio da je počeo istraživanje promena u tokovima trgovine uz "pretpostavku nevinosti".
Prema analizma Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Jermenija i Kirgizija su među zemljama koje beleže znatan rast zapadnog uvoza, kao i izvoza u Rusiju. Porastao je i turski izvoz u Rusiju.
O'Saliven je rekao i da će EU i partneri, uključujući SAD i Veliku Britaniju, na sastanku 23. februara podeliti saznanja i podatke o mogućem izbegavanju sankcija.
Izvoz EU, SAD i Britanije u Rusiju pao je za više od polovine u periodu maj-jul 2022. u odnosu na prosek iz 2017-2019, pokazuju podaci EBRD.
Međutim, taj pad se poklapa sa rastom prodaje evropskih i američkih proizvoda Jermeniji i Kirgiziji većim od 80%. Te dve zemlje istovremeno su više nego udvostručile izvoz u Rusiju, što ukazuje na moguće preusmeravanje, navela je EBRD.
Banka je dodala i da je povećan izvoz iz EU u Centralnu Aziju, gde predvodi Kazahstan, a reč je o proizvodima poput vozila, elektronike, poljoprivrednih mašina i pumpi.
Iza toga može da stoji i činjenica da su se zapadne kompanije na dobrovoljnoj osnovi povukle iz direktne prodaje Rusiji čak i proizvoda koji nisu pod sankcijama.
Vodeća ekonomistkinja EBRD Beata Javorčik rekla je da se međutim beleži i rast trgovine proizvodima koji "potencijalno" mogu da budu pod sankcijama.
FT piše da je vlada Jermenije odgovorila da "preduzima sve mere da spreči svaki pokušaj premošćavanja sankcija" dok iz vlade Kirgizije nisu odmah odgovorili na molbu za komentar.
U analzi EBRD navodi se i da je Turska, koja je zamenila neke od strarih trgovinskih partnera Moskve, u posmatrana tri meseca 2022. povećala izvoz u Rusiju za 97% u odnosu na 2017-2019.
Javorček je rekla da podaci EBRD ne ukazuju da je veći turski izvoz u Rusiju povezan sa sankcionisanim proizvodima. "Turska samo prodaje mnogo više Rusiji", dodala je.
U tekstu britanskog poslovnog dnevnika ukazuje se i na proizvode dvojne namene. Naime, ukrajinska vojska izvestila je da su u ruskoj vojnoj opremi do koje su došli nađeni mikročipovi iz kućnih aparata koji su prepravljeni.
Dalje se navodi da je, po podacima Eurostata, u decembru 2022. Kazahstan uvezao iz EU veš-mašine za milion evra ili četiri puta više nego u decembru 2021.
Brisel bi ove nedelje trebalo da usvoji novi, deseti paket sankcija Rusiji koji će sadržati i mere za "zatvaranje rupa" u ranije usvojenim restriktivnim merama, pored ostalog i zabranu tranzita preko Rusije proizvoda koji mogu da se prenamene za vojnu upotrebu.
Američki ambasador u EU Mark Gitenštajn rekao je da postoje mesta na kojima se sankcije zaobilaze "na veliko" ali nije precizirao koja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
