Uprkos razornom zemljotresu koji je pogodio Tursku, predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je 10. marta uredbu kojom je parlamentarne i predsedničke izbore pomerio za 14. maj, što je mesec dana pre prvobitno zakazanog datuma, a mnogi veruju da su ti izbori od ključnog značaja za budućnost Turske.

Erdogan je u obraćanju iz predsedničkog kompleksa u Ankari rekao da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pomera izbore koji su bili zakazani za 18. jun 2023.

“I u izbornom procesu naš program će se sastojati od lečenja rana stradalih u zemljotresima i nadoknade ekonomske i socijalne štete od te katastrofe“, rekao je Erdogan, a prenela agencija Anadolija.

“Cilj nam je da za godinu dana  izgradimo i oštećenima predamo 319.000 domova, uključujući 244.000 stanova i 75.000 kuća“, rekao je Erdogan.

Turski birači će 14. maja birati ne samo predsednika već i 600 poslanika u turskom parlamentu.

Turski birači su 2017. godine na referendumu odlučili da pređu sa parlamentarnog na predsednički sistem vlasti, a 2018. godine u toj zemlji je ukinuta funkcija premijera, podseća Anadolija.

Erdogan vodi Tursku od 2003. godine, prvo kao premijer a od 2014. i kao šef države.

Izbori bi mogli da budu najjači ispit volje turskih birača u poslednjih nekoliko decenija. Oni će odrediti da li će zemlja krenuti putem demokratizacije, ili će nastaviti da jača Erdoganov autokratski stil vladavine, piše agencija Asošiejted pres.

Turska se bori sa teškim ekonomskim problemima, rekordnom inflacijom a sada i sa posledicama smrtonosnog zemljotresa u kojem je u pograničnom delu zemlje sa Sirijom poginulo najmanje 46.000 ljudi.

U 11 pogođenih turskih pokrajina stotine hiljada ljudi boravi u improvizovanim šatorskim naseljima i objektima za privremeni smeštaj.

Posle potresa čule su se brojne kritike na reakciju države a i na nedovoljnu pripremljenot zemlje koja se nalazi u trusnom regionu za takvu prirodnu katastrofu.

Stručnjaci su ukazali i da je broj žrtava i razorenih objekata tako velik jer se u državi nisu sprovodili zakoni o gradnji.

Erdogan je mogućnost pomeranja izbora spomenuo već u januaru, a posle snažnog potresa 6. februara rekao je da se ne sme gubiti vreme.

Kao dodatne razloge, naveo je da bi se izbori u junu poklopili sa tradicionalnim hadžilukom islamskih vernika u Meku, kao i sa ispitnim rokom na turskim univerzitetima, prenela je agencija dpa.

Uz to, analitičari veruju i da Erdogan pomera izbore jer strahuje da bi visoka inflacija mogla potpuno da pojede "izborne poklone" koje je dao građanima, među kojima je bilo i udvostručenje minimalne plate od 1. januara.  

Turski šestočlani oppozicioni savez odredio je 6, marta lidera Republikanske narodne partije (CHP) Kemala Kilidždaroglua za svoj zajedničkog predsedničkog kandidata.

Iako je CHP socijaldemokratska partija levog centra, opozicioni savez uključuje i islamiste, nacionaliste i konzervativne opartije partije.

Opozicioni blok obećao je da će njegova politika biti potpuno suprotna Erdoganovoj u privredi, civilnom sektoru i spoljnoj politici.

Istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju veoma tesnu trku i na parlamentarnim i na predseedničkim izborima, pri čemu opozicioni blok ima blagu prednost nad vladajućom koalacijom, piše agencija Rojters.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto:  Beta/AP