Finska je 4. aprila zvanično postala 31. članica NATO predajom pristupne povelje državnom sekretaru SAD Entoniju Blinkenu na ceremoniji u Briselu.
Dokument o pristupanju Blinkenu je predao finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto, i ona će biti pohranjena na mestu osnivanja sevenoatlatske alijanse u Vašingtonu.
"Proglašavamo Finsku 31. članom Alijanse prijemom ovih dokumenata", izjavio je Blinken u sedištu NATO u Briselu.
Posle predaje povelje, zastava Finske podignuta je ispred sedišta NATO. Zastava je, prema abecednom redu, podignuta između zastava Estonije i Francuske.
Ceremoniji su prisustvovali finski predsednik Sauli NIniste, i šefovi diplomatija članica alijanse, javile su agencije.
Posle te ceremonij zakazan je i sastanak šefova diplomatija NATO na kojem Finska prvi put učestvuje kao punopravna članica.
Prijem Finske usledio je tačno 74. godina nakon što je 12 zemalja osnivača NATO 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu potpisalo Severnoatlantsku povelju.
Finska je u isto vreme kada i Švedska podnela zahtev za ulazak u NATO 2022. godine posle početka ruske invazije u Ukrajine, a za njihov prijem bio je potreban pristanak svih 30 zemalja članica.
Članstvo obe zemlje dugo je blokirala Turska, optužujući ih za pasivan odnos prema političkim organizacijama kurdskih emigranata, koje Ankara smatra terorističkim.
Turski parlament dao je zeleno svetlo za prijem Finske 30. marta uveče, nakon što je deblokadu prethodno najavio i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Međutim, Ankara i dalje blokira ulazak Švedske u NATO.
Finska ima granicu od 1.340 kilometara sa Rusijom tako da će njen ulazak u Alijansu više nego udvostručiti dužinu granice NATO sa Rusijom.
Članstvo Finske predstavlja veliku promenu u bezbednosnom pejzažu Evrope.
Finski predsednik Niniste rekao je da člastvo njegove zemlje u NATO nije upereno ni portiv koga, i da će Finska, koja je privržena bezbednosti svih članica NATO, biti pouzdan saveznik, koji će osnažiti regionalnu stabilnost".
Izvor: Dvevni evropski servis
Foto: Beta/AP
