Bezbednost u kontekstu rata u Ukrajini, energija, klimatske promene i povezanost glavne su teme sastanka lidera 46 evropskih država i Evropske unije 1- juna u zamku u selu Bulboaka, na istoku Moldavije.
Gotovo svi evropski lideri uoči sastanka osvrnuli su se u razgovoru s novinarima na tenzije na severu Kosova i pozvali na deeskalaciju i mir.
Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je na početku okruglog stola da je odluka da se lideri sastanu na drugom sastanku Evropske političke zajednice samo 20 kilometara od ukrajinske granice "jasan izraz" podrške Ukrajini i njenom narodu.
"Ukrajinci se bore za slobodu, evropske vrednosti i budućnost našeg kontinenta. Ovaj samit pruža platformu za pronalaženje rešenja kojima se svi možemo posvetiti kako bismo vratili mir, rešili posledice rata i zaštitili Evropu", rekla je ona.
Ovaj drugi samit je, kako je navela, "jasan izraz jedinstva, snage i odlučnosti" Evrope da deluje zajedno "kao jedna porodica koja se drži zajedno i radi zajedno na rešavanju zajedničkih problema".
"U narednih nekoliko sati planiramo da vodimo strateški razgovor o tome kako da ojačamo bezbednost našeg kontinenta i rešimo posledice ruske invazije na Ukrajinu. Takođe ćemo tražiti načine za rešavanje energetske i klimatske krize. Svi moramo da se krećemo ka čistijem i sigurnijem panevropskom energetskom sistemu. Svi moramo da ubrzamo energetsku tranziciju, diverzifikujemo naše snabdevanje energijom i bolje zaštitimo našu kritičnu infrastrukturu i električne mreže. Svi imamo snažan interes za poboljšanje povezanosti među našim zemljama", rekla je moldavska predsednica.
Na otvaranju okruglog stola predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajina odbija agresiju zarad više bezbednosti čitave Evrope.
"Svaka država koja se graniči sa Rusijom treba da bude deo Evropske unije i NATO, druge dve opcije su rat ili prihvatanje ruske okupacije. Vidite šta se dešava u Belorusiji, Gruziji", rekao je on.
Dodao je da na evropskom kontinentu ne bi trebalo da bude ni običnog ni hladnog rata.
"Ovde u Moldaviji ne čujemo rusko bombardovanje, ali ne tako davno Rusija je bila uverena da može da okupira Moldaviju", rekao je Zelenski.
Zahvalio je liderima na "konstantnoj i obimnoj podršci Ukrajini" uz ocenu da će "zajedno osigurati zaštitu budućnosti".
Nakon okruglog stola biće bilateralni sastanci evropskih zvaničnika i pojedinačne pres konferencije. Glavna pres konferencija zaključiće dan u 17.00 po lokalnom vremenu (16.00 u Srbiji).
Neposredno posle zajedničkog fotografisanja Zelenski je neformalno, odvojeno razgovarao sa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Vjosom Osmani.
Vučić se sastao s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, a sastaje se i s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Makron uoči sastanka nije želeo da odgovara na pitanja medija.
Vučić se na marginama skupa sastaje i sa Visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom.
Za samit koji je priredila moldavska predsednica akreditovano je više od 600 novinara iz cele Evrope, a kompleks zamka Mimi gde je sastanak okružuju jake snage bezbednosti. Zamak je u selu Bulboaka, 35 kilometara od glavnog grada Kišinjeva i 20 kilometara od granice sa Ukrajinom.
To je, kako su naveli organizatori, prvi samit u državi koja nije članica EU i koja se graniči sa Ukrajinom u kojoj traje rat, što je simbol podrške Moldaviji.
Prvi sastanak održan je prošle godine u Pragu, a naredni se održava u oktobru u Granadi.
Na samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu neće biti razgovora o pristupnim procesima zemalja kandidata za Evropsku uniju, saopšteno je iz Jelisejske palate.
Evropska politička zajednica je neformalni diplomatski forum nastao 2022. na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Izvor: Novinarka Bete Katarina Sremčević
Foto: Beta/AP
