Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je 1. juna da su na samitu Evropske političke zajednice u toj zemlji pokazani "snaga i jedinstvo" u trenutku kada je ugrožena stabilnost Evrope.
"Danas smo ovde okupili ceo kontinent kako bismo potvrdili jake međusobne odnose, da povratimo mir u Evropu. Pokazali smo snagu i jedinstvo kada je stabilnost našeg kontinenta u opasnosti", rekla je Sandu na konferenciji za novinare na kraju samita.
Na zajedničkoj konferenciji sa premijerima Češke i Španije, Petrom Fijalom i Pedrom Sančesom, Sandu je kazala da bi Moldavija "bila ugrožena da se Ukrajina ne brani hrabro" od ruske invazije i da će Kišinjev ostati uz tu zemlju "koliko god bude potrebno".
"Pokazali smo da smo ujedinjeni protiv najveće agresije od Drugog svetskog rata", dodala je Sandu.
Ona je rekla da su lideri razgovarali i o zajedničkim akcijama koje će Evropu učiniti jačom i sigurnijom.
"Vaše prisustvo ovde je dokaz da Moldavija nije sama, da se zajedno borimo protiv hibridnih pretnji i pokušaja da se Moldavija destabilizuje", kazala je Sandu.
Premijer Španije, u kojoj će 5. oktobra biti održan naredni samit, rekao je da današnji sastanak nije slučajno održan u Moldaviji i da ta zemlja "može da računa na evropsku porodicu".
"Moramo zajedno da reagujemo protiv rata (predsednika Rusije Vladimira) Putina. Danas smo se fokusirali na zajedništvo, infrastrukturu, energiju i bezbednost, a pre svega na hibridne pretnje i nuklearnu bezbednost", kazao je Sančes.
Premijer Češke, u kojoj je održan prethodni, prvi samit Evropske političke zajednice, naveo je da se Moldavija "hrabro suočava sa posledicama ruskog varvarskog napada".
"Šaljemo jaku poruku podrške Moldaviji i Ukrajini", dodao je.
Fijala je rekao i da se pokazalo da je Evropska politička zajednica "relevantan i važan forum za sve evropske zemlje" i ponovio da je danas pokazano jedinstvo.
Evropska politička zajednica je neformalni diplomatski forum nastao prošle godine na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Drugi samit je održan 1. juna u moldavskom selu Bulboaka, blizu Kišinjeva, dvadesetak kilometara od granice sa Ukrajinom.
Glavne teme razgovora bile su bezbednost u kontekstu rata u Ukrajini, energija, klimatske promene i povezanost.
Skupu je prisustvovao i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je rekao je da Ukrajina odbija agresiju zarad više bezbednosti čitave Evrope i ponovo zatražio da njegova zemlja bude što pre primljena u NATO i Evropsku uniju.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da pitanje članstva Ukrajine u NATO, ne može biti na dnevno redu na julskom samitu Alijanse u Viljnusu.
"Moramo da budemo jasni u vezi sa ovim: pristupanje zemlje Alijansi koja je u ratu ne može biti na dnevnom redu", napisao je Sijarto na Fejsbuku.
U razgovoru s novinarima uoči sastanka, gotovo svi evropski lideri su se osvrnuli i na tenzije na severu Kosova i pozvali na deeskalaciju i mir.
Samitu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u Moldaviji da su Pariz i Berlin apelovali na Srbiju i Kosovo da što pre budu organizovani novi lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova i da na njima učestvuju predstavnici Srba.
Posle zajedničkih sastanaka Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca sa Vučićem i predsednicom Kosova Vjosom Osmani, francuski lider je novinarima rekao da su tenzije na severu Kosova posledica lokalnih izbora na koje je 23. aprila izašlo svega tri odsto upisanih birača.
"U potpunosti podržavamo sve povređene, pre svega vojnike NATO. Pozvali smo obe strane da što pre budu organizovani novi izbori u četiri opštine (na severu Kosova) i da na njima učestvuju srpski predstavnici", kazao je Makron.
Makron je kazao i da će šef evropske diplomatije Žozep Borel razgovarati sa liderima Srbije i Kosova o pitanju održavanja novih izbora.
"Kao što znate, Nemačka i Francuska su predložile plan i sada ga treba implementirati", dodao je Makron, misleći na Sporazum o putu ka normalizaciji Kosova i Srbije o kojem su se lideri dve strane saglasili 27. februara i 18. marta.
Predsednik Srbijer Vučić potvrdio je da je u Moldaviji imao "otvoren razgovor" sa šefom evropske diplomatije Žozepom Borelom o "kompleksnoj situaciji" na Kosovu i o "posledicama neodgovornog ponašanja" institucija u Prištini.
"Ponovio sam da smo od početka odgovorno, savesno i ozbiljno pristupali rešavanju svih otvorenih pitanja tokom dijaloga sa Prištinom i naglasio da smo strpljivo i smireno odgovarali na sve jednostrane poteze i provokacije", napisao je Vučić na Instagramu.
Posle sastanka sa Borelom na marginama samita Evropske političke zajednice u Bulboaki, Vučić je naveo da je za Srbiju "bezbednost srpske zajednice na Kosovu i Metohiji oduvek predstavljala priritet uz očuvanje mira i stabilnosti".
"Istakao sam da je formiranje Zajednice srpskih opština osnovna obaveza iz Briselskog sporazuma, a posebno sam naglasio da je od prioritetne važnosti da institucije u Prištini prestanu sa nasiljem i vrate se dijalogu", dodao je Vučić.
Vučić se na samitu sastao i sa Volodimirom Zelenskim, a posle razgovora nije želeo da kaže novinarima da li mu je Zelenski zamerio što Srbija, kao jedina zemlja u Evropi uz Belorusiju, nije uvela sankcije Rusiji.
"Imali smo kratak i korektan razgovor, ali odluku o sankcijama Rusiji donose građani Srbije preko svog rukovodstva. Mi smo svoju odluku doneli u martu 2022. i nikada ne možete jednim razgovorom da menjate nečiju poziciju", kazao je Vučić.
Na ponovljeno pitanje da li mu je Zelenski zamerio što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Vučić je rekao da "ne želi da govori o takvim stvarima" i dodao da je sve što može da kaže to da su imali "korektan razgovor".
"Srbija poštuje Ukrajinu, ali ima i svoje interese i nastaviće da vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima", dodao je Vučić.
Vučić je rekao da je u Moldaviji razgovarao sa liderima Holandije, Luksemburga, Austrije, Albanije, Grčke, Crne Gore, Severne Makedonije i srpskom članicom Predsedništva Bosne i Hercegovine.
"Mi u regionu najbolje znamo koliko je bitno da zajednički uložimo svaki napor kako bismo sačuvali teško stečeni mir i stabilnost. Razgovarali smo o aktuelnim dešavanjima i daljim koracima kako bi doprineli nalaženju rešenja za sadašnju tešku i ozbiljnu sitaciju sa nadom da će razum prevladati za dobrobit svih", napisao je Vučić u objavi o sastanku sa liderima država regiona.
Na fotografijama se vidi Vučić u društvu predsednika vlade Albanije Edija Rame, predsednice Grčke Katerine Sakelaropulu, predsednike vlade Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog i srpske članice Predsedništva Bosne i Hercegovine Željke Cvijanović.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
