Klima, migracije, ekonomska kriza, Ukrajina i pandemija kovida-19 biće dominante teme ovogodišnjih izbora u više evropskih zemalja, a borba za glasove na izborima za Evropski parlament vodiće se oko pitanja klimatskih promena i migracija, pokazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) objavljeno 17. januara.
U izveštaju se ocenjuje da evropski birači više nisu podeljeni u odnosu na to da li imaju levičarske ili desničarske stavove, ili da li su za ili protiv Evropske unije, nego prema tome kako je na njihove živote uticalo pet velikih kriza koje su se desile prethodnih godina – ekonomska, bezbednosna, zdravstvena, klimatska i migracijska.
"Evropska politika nije jednostavno podeljena između levice i desnice i između proevropskih i antievropskih stavova, nego između različitih 'kriznih plemena' čiji su članovi traumatizovani ključnim događajima", navodi se u izveštaju.
Ono što je zajedničko za svih pet velikih kriza je to što su se osetile širom Evrope, iako u različitom intenzitetu, mnogi Evropljani su ih doživeli kao egzistencijalnu pretnju, dramatično su uticale na vladine politike i još nisu završene.
U izveštaju se napominje da krize ne utiču isto na sva društva i na sve društvene grupe.
"Francuski predsednik Emanuel Makron je to dobro razumeo kada je uporedio one koji brinu o kraju meseca (ekonomska kriza) sa onima koji brinu o kraju sveta (klimatska kriza)", navodi se u izveštaju.
ECFR je sproveo istraživanje u 11 evropskih zemalja – Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Italiji, Španiji, Danskoj, Rumuniji, Portugalu, Estoniji, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
Pored izbora za Evropski parlament u junu, parlamentarni i predsednički izbori biće održani u još 15 evropskih zemlja, uključujući Portugal, Belgiju, Austriju, Hrvatsku, Litvaniju i Veliku Britaniju.
Nemačka je jedina zemlja u kojoj je većina građana izabrala migraciju kao problem koji ih najviše pogađa.
Stanovnici Francuske, Danske i Švajcarske smatraju da su klimatske promene najvažnija kriza, Italijane i Portugalce najviše brine ekonomska kriza, pandemija je glavno pitanje za Špance, Britance i Rumune, a rat u Ukrajini je najviše uticao na građane Estonije, Poljske i Danske.
Istraživanje, kojim je obuhvaćeno devet članica EU koje čine 75 odsto njenog stanovništva, ukazuje da je za najviše birača na nivou Unije klimatska kriza najveća briga. Slede pandemija, ekonomska kriza, imigracija i na kraju ruska invazija protiv Ukrajine.
Istraživanje je takođe pokazalo da je klimatska kriza najveći problem za mlade, dok starije najviše brinu rat u Ukrajini i migracije.
Autori izveštaja su istakli je svih pet kriza važno za izbore, ali da nemaju sve isti potencijal mobilizacije. Dve krize koje dominiraju medijima i političkom debatom i koje će verovatno oblikovati ovogodišnje evropske izbore su, prema njihovom mišljenju, klima i migracije.
"Borba između dva plemena koja najviše prate ta pitanja prerasta u sukob dve pobune zbog izumiranja. Dok klimatski aktivisti strahuju od uništenja ljudskih i drugih života, antimigracijski aktivisti se plaše nestanka svojih nacija i svog kulturnog identiteta", navodi se u izveštaju.
Kako se dodaje, oni koji vide migracije kao najveću krizu verovatno će glasati za partije desnog centra i krajnje desnice, što znači veliku šansu za Alternativu za Nemačku, a u Francuskoj partiju Marin le Pen Nacionalno okupljanje ili Rekonkvest Erika Zemura.
Oni koji smatraju klimatske promene najvažnijim pitanjem, većinom bi podržali zelene stranke ili partije kap što su socijalisti u Španiji ili Građanska koalicija u Poljskoj.
Klimatska grupa je najviše proevropska, navodi se u izveštaju i dodaje da priroda klimatske krize zahteva široku međunarodnu saradnju, tako da ta grupa smatra da je EU sposobnija da sprovede klimatske akcije od pojedinačnih država.
S druge strane, članovi migracijske grupe su više evropskeptični i među njima je najviše onih koji očekuju da se Unija raspadne u narednih 20 godina.
"Evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice – i evroskeptika i proevropljana – nego i bitka za prevlast između različitih kriznih plemena Evrope", zaključuje se u izveštaju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
